Старе маказе и бритве на „бироу рада”

Крагујевац –Првој берберско-фризерској задрузи, у којој су стасавале генерације мајстора овог старог заната и кроз коју је током њеног постојања дужег од шездесет година прошло на хиљаде муштерија, прети гашење. Због неизмирених обавеза према пензионом и здравственом фонду који су нарасли на око пет милиона динара, задрузи је 2010. блокиран рачун, а фебруара ове године покренут је и предстечајни поступак. Имајући у виду да због нерашчишћених имовинско-правних односа није у прилици да измири своја дуговања, најстаријој задрузи овог типа у Србији, која је основана давне 1948. године, прети и одузимање локала.

Од седам салона које већ годинама користи, задрузи у потпуности припада само један. Продајом овог локала она би могла да обезбеди више од половине новца потребног за измирење дуга, али ту трансакцију, засад, није могуће обавити.

– Мислили смо да продамо локал на Малој Ваги, који је у потпуности наш јер су га купили чланови задруге својим новцем. Са тридесетак хиљада евра, колико вреди, измирили бисмо добар део дуговања. Надлежни су, међутим, одуговлачили са укњижбом, па су папири стигли прекасно, будући да нам је пре тога блокиран рачун. Не могу да тврдим, али све ми се чини да је неко намерно отезао са укњижбом – каже за „Политику“ директорка задруге Мица Арсенијевић.

Поткрепљујући своје сумње да иза блокаде рачуна и покретања предстечајног поступка стоје нечије „нечасне намере“, директорка Арсенијевић наводи да се сви локали, као и канцеларија у којој је смештена управа задруге, налазе на најатрактивнијим локацијама у граду, као и да се њихова вредност мери стотинама хиљада евра.

– Осим поменутог локала, сви остали су нам дати на трајно коришћење, изузимајући канцеларију у којој је седиште задруге. Јесте одлука донета давно, још пре четрдесет година, али других одлука нема. И те локале смо покушали да укњижимо на задругу, али безуспешно. Сад, ако пропаднемо и угасимо се, сви ће они припасти граду, будући да је реч о сада већ непостојећој друштвеној својини која није била предмет приватизације – објашњава наша саговорница.

Проблем са салонима које данас користи задруга скопчан је, делом, и са реституцијом имовине одузете после Другог светског рата. Но, ако надлежнима није поднет захтев за повраћај имовине, власник локала заиста би могао да постане град, имајући у виду да су актуелни органи локалне самоуправе правни наследници некадашње општинске администрације у Крагујевцу.

– Не знам да ли одлука о уступању локала на трајно коришћење може да се промени, будући да су ми адвокати рекли да је „трајно коришћење“ исто што и власништво над имовином. Томе у прилог иде и чињеница да смо током последњих година реконструисали неке локале, а за тако нешто, каже закон, дозволу могу да добију само власници објеката. Знам да све ово неће имати смисла ако се неко моћан намерачио на наше салоне – каже директорка Арсенијевић.

Пошто ни после шездесет година не може прецизно да се утврди титулар својине над локалима које користи задруга, Арсенијевићева је одлучила да се за помоћ обрати градоначелнику Крагујевцу Верољубу Стевановићу.

– Верко нам је и раније излазио у сусрет. Да није било њега, не бисмо укњижили ни локал који смо купили. Једино он може да нам помогне – сматра наша саговорница, напомињући да од судбине задруге зависи и егзистенција 22 радника који би, ако се задруга не сачува, могли да остану без посла и заврше на „бироу рада“.

И ми смо од надлежних у градској управи покушали да добијемо одговоре који би колико-толико расветлили ову ситуацију, али нам на молбе и позиве упућене почетком седмице нико није одговорио.

--------------------------------------------------------------------------

Шуменко иде у пензију

Један од најстаријих и најпознатијих крагујевачких бербера, Радован Ђокић Шуменко, који је у задрузи провео 45 година и за то време, како каже, ошишао „седам стадиона ’Чика Дача’“, разочаран је чињеницом да би „једна традиција могла да нестане за ноћ“.

Мало је оних који Шуменка знају по имену, али су зато сви који долазе у задругу имали прилику да се увере у његове ораторске способности, оличене у духовитом казивању о себи и својим бројним муштеријама, међу којима је био и новоизабрани председник Србије Томислав Николић.