Мали српски ИТ бизнис

Стив Џобс је направио „епл” рачунар у гаражи својих родитеља док је Марк Закерберг писао програм за „Фејсбук” у соби у студентском дому.

Да добрим идејама није потребна канцеларија са погледом на Менхетн схватили су и дипломци ЕТФ и ПМФ који у последње време у све већој мери са огромним успехом покрећу сопствени мали ИТ бизнис. Све почиње са двоје, троје занесењака за рачунаром који у џепу немају ништа осим дипломе, да би се развило у посао који месечно доноси и милион долара зараде и чија је укупна вредност 50 милиона долара. Сарађују са светом, извозе и пркосе готово свим српским економским и друштвеним трендовима.

Док већина младих, показало је истраживање Грађанских иницијатива, сања о послу у управи или јавним предузећима одбијајући помисао да започне сопствени бизнис, дотле су поједини млади српски програмери одбили место чак и у „Мајкрософту” да би у Београду створили нешто своје. Немају велики капитал, али кажу да је у њиховој области знање важније од инвестиција. Запошљавају сами себе стварајући производе које пролазе на тржишту – онлајн ДНК анализе, игрице, апликације за усмено давање команди рачунарима. У првим месецима, док не развију апликације, често раде још неки посао или позајмљују новац од родбине и пријатеља. Касније улагачи сами долазе. Мали српски ИТ бизнис после годину дана уме да привуче и два милиона долара инвестиција.

Чланови српске Силицијумске долине не воле да се превише појављују у јавности, а немају навику ни да се превише жале. Саветују да домаћи програмери морају да преузму ствар у своје руке уместо што седе и чекају да се нешто деси, јер се сигурно неће десити исто што и у САД – да је због својих потреба, војска нештедљиво улагала у технологију.

То не значи да немају замерке или нека очекивања од државе и друштва. Прво, траже отварање више фондова попут Фонда за иновативне делатности коме се млади предузетници могу обратити за почетни капитал. Онда, тешко им је да привуку сараднике јер већина младих не жели да ризикује, због чега оснивачи успешних технолошких компанија апелују да се у школске програме убаци предузетништво и тиме нове генерације подстакну на самозапошљавање. Они који се не упуштају у самосталне пословне авантуре јесу исти они који су испитивачима Грађанских иницијатива казали да не би ни у лудилу оставили државни посао. Оснивачи стартапова упозоравају да ма колико домаћи програмери били фантастични, њихова мала заједница са идејама не може издржавати на хиљаде бирократа са партијским књижицама.

Укратко, у њихов алгоритам успеха улазе идеје, рад и стицање менаџерских вештина. И шта још? Питали смо оснивача стартапа који је остварио сарадњу са „Нокијом”, „Дизнијем” и Би-Би-Сијем.

„Ох, па то вам је врло једноставно – време”, одговорио је.

И, како додају о остатку ИТ заједнице, одбацивање старог става: „Да сам рођен у Америци, и ја бих био Бил Гејтс”.

Интернет није брига где сте рођени.