Mali srpski IT biznis

Stiv Džobs je napravio „epl” računar u garaži svojih roditelja dok je Mark Zakerberg pisao program za „Fejsbuk” u sobi u studentskom domu.

Da dobrim idejama nije potrebna kancelarija sa pogledom na Menhetn shvatili su i diplomci ETF i PMF koji u poslednje vreme u sve većoj meri sa ogromnim uspehom pokreću sopstveni mali IT biznis. Sve počinje sa dvoje, troje zanesenjaka za računarom koji u džepu nemaju ništa osim diplome, da bi se razvilo u posao koji mesečno donosi i milion dolara zarade i čija je ukupna vrednost 50 miliona dolara. Sarađuju sa svetom, izvoze i prkose gotovo svim srpskim ekonomskim i društvenim trendovima.

Dok većina mladih, pokazalo je istraživanje Građanskih inicijativa, sanja o poslu u upravi ili javnim preduzećima odbijajući pomisao da započne sopstveni biznis, dotle su pojedini mladi srpski programeri odbili mesto čak i u „Majkrosoftu” da bi u Beogradu stvorili nešto svoje. Nemaju veliki kapital, ali kažu da je u njihovoj oblasti znanje važnije od investicija. Zapošljavaju sami sebe stvarajući proizvode koje prolaze na tržištu – onlajn DNK analize, igrice, aplikacije za usmeno davanje komandi računarima. U prvim mesecima, dok ne razviju aplikacije, često rade još neki posao ili pozajmljuju novac od rodbine i prijatelja. Kasnije ulagači sami dolaze. Mali srpski IT biznis posle godinu dana ume da privuče i dva miliona dolara investicija.

Članovi srpske Silicijumske doline ne vole da se previše pojavljuju u javnosti, a nemaju naviku ni da se previše žale. Savetuju da domaći programeri moraju da preuzmu stvar u svoje ruke umesto što sede i čekaju da se nešto desi, jer se sigurno neće desiti isto što i u SAD – da je zbog svojih potreba, vojska neštedljivo ulagala u tehnologiju.

To ne znači da nemaju zamerke ili neka očekivanja od države i društva. Prvo, traže otvaranje više fondova poput Fonda za inovativne delatnosti kome se mladi preduzetnici mogu obratiti za početni kapital. Onda, teško im je da privuku saradnike jer većina mladih ne želi da rizikuje, zbog čega osnivači uspešnih tehnoloških kompanija apeluju da se u školske programe ubaci preduzetništvo i time nove generacije podstaknu na samozapošljavanje. Oni koji se ne upuštaju u samostalne poslovne avanture jesu isti oni koji su ispitivačima Građanskih inicijativa kazali da ne bi ni u ludilu ostavili državni posao. Osnivači startapova upozoravaju da ma koliko domaći programeri bili fantastični, njihova mala zajednica sa idejama ne može izdržavati na hiljade birokrata sa partijskim knjižicama.

Ukratko, u njihov algoritam uspeha ulaze ideje, rad i sticanje menadžerskih veština. I šta još? Pitali smo osnivača startapa koji je ostvario saradnju sa „Nokijom”, „Diznijem” i Bi-Bi-Sijem.

„Oh, pa to vam je vrlo jednostavno – vreme”, odgovorio je.

I, kako dodaju o ostatku IT zajednice, odbacivanje starog stava: „Da sam rođen u Americi, i ja bih bio Bil Gejts”.

Internet nije briga gde ste rođeni.