Задивљујућа ефикасност

Коначни резултати парламентарних избора одржаних на Ђурђевдан 6. маја проглашени су четири дана доцније, а Министарство финансија је пре неки дан већ исплатило странкама учесницама 890 милиона динара. Задивљујућа ефикасност, нема шта.

Петина те суме већ раније им је дозначена као аванс, чим су проглашене изборне листе, да би странке могле да плаћају своје предизборне активности. И то је у реду, зар не?

Како у битку за гласове и наклоност бирача поћи на вересију или не дај боже на кредит.

Паре за ове потребе су, без сваке сумње, планиране благовремено буџетом и сада су само прослеђене на рачуне странака. Тако се то ради у организованим земљама. Али, то је, знајући нас, један, рекло би се (о)тужан део приче о нашим обичајима када су у питању политика и странке које је воде и учествују у власти у односу на све остале сегменте друштва.

Зашто (о)тужан?

Из само једног разлога – што овакве ефикасности у измиривању доспелих обавеза не само из буџета већ и свих осталих врста плаћања нигде нема. Србија је огрезла у финансијској недисциплини. Од врха до дна привредне и друштвене пирамиде. Последње процене казују да су укупна дуговања у последњих десетак година само за порезе и доприносе већа од 12 милијарди евра.

Колика су међусобна дуговања између државе и привреде, а потом и међу самим предузећима, никада нико није израчунао. Тврди се да је тај баласт већи од укупног спољног дуга од 23 милијарде евра.

О дуговима претежног дела осиромашених грађана не треба трошити речи, јер ће им већ од данас на врата покуцати и приватни извршитељи, утеривачи дугова за станарине, воду, струју…

За странке и њихове трошкове морало је да буде пара и поред тога што буџет грца од дефицита и неуједначених прилива, али зато за нека плаћања обавеза државе из истог тог буџета треба уредно сачекати бар 45 дана. За здравство, конкретно лекове, плаћања касне и по годину дана. На исплату дуга пољопривредним пензионерима чекало се шест година. Неко ће рећи да је то обавеза фондова за здравство и пензије, а не буџета. А чији су фондови? Државни. А ко није успео да наплати порезе и доприносе за те намене? Па та иста држава. Окрени-обрни – држава.

Ко зна, можда од овог благовременог плаћања трошка странака, макар и прекоредно, буде и нечег доброг у блиској будућности. Да се у наша, па и буџетска плаћања уведе неки ред, поштује закон. Одлазећа влада је предлагала да се оквирни рок са 120 сведе на 60 дана. Кабинет Мирка Цветковића одбројава последње дане, а такав пропис није угледао светлост дана. Случајно или не – није од пресудне важности за ову причу. Да ли ће нова влада то „прогурати” и у којој мери, јер у Европи је чаршијски ред да се обавеза плати за 30 дана, остаје да се види, али не би било добро да овај светли пример са плаћањем труда странака у предизборној кампањи остане усамљен.