Значај Куперове посете

Очекивања српске јавности да ће после посете британског дипломате и посредника у преговорима између Београда и Приштине Роберта Купера Србији коначно бити јасније да ли је у Бриселу било договора који се крију од грађана Србије, нису испуњена. Осим констатације да је „веома значајно да читава наша јавност буде упозната са оним што је договорено” те да је то став председника Николића, од Куперовог домаћина, Николићевог саветника за спољне послове Марка Ђурића, мало шта је могло да се сазна. Он је дефинитивно потврдио да ће будући дијалог две стране бити подигнут на виши ниво што је председник Николић предложио приликом недавне посете Бриселу. Али за друге детаље разговора јавност је остала ускраћена и по тој конспиративности овај Куперов долазак у Београд био је налик свим његовим досадашњим сусретима са српским званичницима.

Ипак, у нечему је ова посета била и другачија него претходне. Главни преговарач Србије Борислав Стефановић овога пута био је, чини се скрајнут, и због тога је била приметна његова нервоза. До последњег момента није се ни знало да ли ће бити на списку Куперових саговорника. Мимо својих досадашњих обичаја Стефановић је чак два пута излазио пред јавност – пре и после сусрета са Купером. При томе његове поруке биле су више упућене новом председнику Србије и његовом тиму него јавности. У једном тренутку он је чак упозорио Николића да ће и сам видети да „бављење косовским питањима није избор за мис”, а очекује, како је рекао, и да ће уколико Николићево ангажовање буде на задовољство Србије и међународне заједнице то сигурно изазвати незадовољство напредњачких бирача.

Стефановић је још, бар званично, главни преговарач Србије, тако да је његово иступање у најмању руку било неуобичајено. Као што је било и неуобичајено што нови тим са Андрићевог венца није најпре од Стефановића тражио појашњења o чему је тачно преговарано и шта је договорено, што формално што неформално, а да затим, наравно, чује и Куперово схватање договора.

С друге стране, извесна резерва и подозрење према бриселским договорима Стефановића не би требало много ни да чуде. Готово по правилу након сваког договора у Бриселу било је проблема са њиховом применом на терену, али и критика у јавности. Кривац је, по Стефановићу, редовно била Приштина која је договоре тумачила погрешно. А у случају регионалног представљања и сада већ чувене „звездице са фуснотом” Стефановић је за погрешно тумачење окривио Купера. Само повремено, Стефановић би признао да су решења „мањкава, али и једина могућа”.

Наставак дијалога са Приштином, како се најављује из Београда и из Брисела, биће још тежи јер су на дневном реду не само техничка већ и политичка питања. Зато је Београду политички консензус, чини се, потребан више него икада. Уосталом, колико ће бити јака преговарачка позиција Србије зависиће и од тога. Питање је, међутим, колико ће тај консензус бити могућ ако на Андрићевом венцу и у Немањиној буду два највећа политичка ривала.