Značaj Kuperove posete

Očekivanja srpske javnosti da će posle posete britanskog diplomate i posrednika u pregovorima između Beograda i Prištine Roberta Kupera Srbiji konačno biti jasnije da li je u Briselu bilo dogovora koji se kriju od građana Srbije, nisu ispunjena. Osim konstatacije da je „veoma značajno da čitava naša javnost bude upoznata sa onim što je dogovoreno” te da je to stav predsednika Nikolića, od Kuperovog domaćina, Nikolićevog savetnika za spoljne poslove Marka Đurića, malo šta je moglo da se sazna. On je definitivno potvrdio da će budući dijalog dve strane biti podignut na viši nivo što je predsednik Nikolić predložio prilikom nedavne posete Briselu. Ali za druge detalje razgovora javnost je ostala uskraćena i po toj konspirativnosti ovaj Kuperov dolazak u Beograd bio je nalik svim njegovim dosadašnjim susretima sa srpskim zvaničnicima.

Ipak, u nečemu je ova poseta bila i drugačija nego prethodne. Glavni pregovarač Srbije Borislav Stefanović ovoga puta bio je, čini se skrajnut, i zbog toga je bila primetna njegova nervoza. Do poslednjeg momenta nije se ni znalo da li će biti na spisku Kuperovih sagovornika. Mimo svojih dosadašnjih običaja Stefanović je čak dva puta izlazio pred javnost – pre i posle susreta sa Kuperom. Pri tome njegove poruke bile su više upućene novom predsedniku Srbije i njegovom timu nego javnosti. U jednom trenutku on je čak upozorio Nikolića da će i sam videti da „bavljenje kosovskim pitanjima nije izbor za mis”, a očekuje, kako je rekao, i da će ukoliko Nikolićevo angažovanje bude na zadovoljstvo Srbije i međunarodne zajednice to sigurno izazvati nezadovoljstvo naprednjačkih birača.

Stefanović je još, bar zvanično, glavni pregovarač Srbije, tako da je njegovo istupanje u najmanju ruku bilo neuobičajeno. Kao što je bilo i neuobičajeno što novi tim sa Andrićevog venca nije najpre od Stefanovića tražio pojašnjenja o čemu je tačno pregovarano i šta je dogovoreno, što formalno što neformalno, a da zatim, naravno, čuje i Kuperovo shvatanje dogovora.

S druge strane, izvesna rezerva i podozrenje prema briselskim dogovorima Stefanovića ne bi trebalo mnogo ni da čude. Gotovo po pravilu nakon svakog dogovora u Briselu bilo je problema sa njihovom primenom na terenu, ali i kritika u javnosti. Krivac je, po Stefanoviću, redovno bila Priština koja je dogovore tumačila pogrešno. A u slučaju regionalnog predstavljanja i sada već čuvene „zvezdice sa fusnotom” Stefanović je za pogrešno tumačenje okrivio Kupera. Samo povremeno, Stefanović bi priznao da su rešenja „manjkava, ali i jedina moguća”.

Nastavak dijaloga sa Prištinom, kako se najavljuje iz Beograda i iz Brisela, biće još teži jer su na dnevnom redu ne samo tehnička već i politička pitanja. Zato je Beogradu politički konsenzus, čini se, potreban više nego ikada. Uostalom, koliko će biti jaka pregovaračka pozicija Srbije zavisiće i od toga. Pitanje je, međutim, koliko će taj konsenzus biti moguć ako na Andrićevom vencu i u Nemanjinoj budu dva najveća politička rivala.