Путин на Блиском истоку

Нетанја, Израел – Председник Русије Владимир Путин стигао је јуче у посету Израелу, где је с највишим званичницима разговарао о ситуацији у региону, посебно у Сирији. Током своје прве посете Израелу од када је у марту поново изабран за председника, Путин се састао с премијером и председником Бенјамином Нетанијахуом и Шимоном Пересом.

Руски председник је у граду Нетанју присуствовао откривању споменика у знак сећања на војнике совјетске Црвене армије који су се борили против нацистичке Немачке у Другом светском рату.

Током турнеје по Блиском истоку Путин ће се на Западној обали састати с палестинским председником Махмудом Абасом, а отвориће и руски културни центар. После Западне обале, руски председник ће отићи у Јордан, где ће га примити краљ Абдулах Други.

***

Долазак Путина на Блиски исток у тренутку када је температура у целом региону загрејана до усијања, што због рата у Сирији, што због одлучности не тако удаљеног Ирана да истраје у освајању војне нуклеарне технологије, недвосмислено указује да је за Русију овај део света и даље од кључног значаја. У том смислу се изјаснио и председников саветник Јуриј Ушаков који је у изјави за медије посебно истакао „значај блискоисточног региона у систему руских спољнополитичких приоритета”.

Две теме сигурно су на самом врху листе питања са којима Путин долази пред домаћине. То су Сирија и Иран. У оба случаја, приступ Русије у многоме се разликује од начина на који на њих гледају на Западу и међу западним савезницима на овом простору, а пре свега у Израелу.

Када је реч о третирању догађаја у Сирији, у Москви уопште немају илузију да је циљ западних савезника, предвођених Вашингтоном, било шта друго до свргавање режима председника Башара ел Асада. Поучени искуствима, не тако давних, насилних промена режима у Либији или Ираку, у руској престоници нису спремни да сличној судбини препусте и Сирију.

У том смислу, а према неким западним изворима, Асаду је из Москве саветовано да организује превремене председничке изборе чиме би функцији шефа државе обезбедио додатни легитимитет. Тиме би и противницима режима био избијен адут по којем је сиријски народ приморан да опстаје под влашћу коју не жели. Али ово, на неки начин, указује и на то да руска страна није вољна да се и оружано увлачи у сиријски конфликт.

Са друге стране, после обарања турског борбеног авиона над Средоземљем, за које је одговорна сиријска противавионска одбрана, могуће уплитање извана у тамошњу драму постаје далеко изгледније. Ипак, познаваоци војних прилика и ту су опрезни.

„Док Русија и Кина не промене ставове поводом Сирије, на којима за сада инсистирају, НАТО не може ништа конкретно да уради”, пренео је италијански лист „Стампа”. А да у Москви пажљиво прате шта се све дешава на сиријском терену потврђује и податак да у овој блискоисточној земљи тренутно живи и ради око 100.000 грађана Руске Федерације.

Не мање деликатна је и тема иранског нуклеарног програма. Од Русије се тражи да се прикључи западним земљама које су увеле санкције влади у Техерану, не би ли је натерале да се потпуно одрекне нуклеарних планова који за циљ имају, како тврде у Јерусалиму, искључиво производњу бомбе разорне моћи.

Русија оваквом решењу није склона пошто, како је својевремено изјавио Путин, не постоје ваљани докази да ирански научници на уму имају изградњу бомбе, а не употребу нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.

Ма колико данашња Путинова посета имала одјека у међународној јавности, тешко је веровати да ће се било шта у ставовима, његовим и његових домаћина, изменити до те мере да са више оптимизма може да се гледа на догађаје на увек запаљивом Блиском истоку.