Брдска салата уноснија од малине

Крива Река – Брдовита Крива Река подно Златибора одвајкада је село вредних сточара и мајстора пршутара, а сада се овде зелене поља под салатом као у каквој плодној равници крај воде. Бацили се брђани на повртарство, с ерским подсмехом говоркају комшије из Мачката, Качера и других околних пршутарских села. Али, Криворечани за те приче не хају. Веле да је овде клима за овај посао идеална, а салата уноснија и од малине.

На пространој ораници у средишту овог напредног села, наспрам сеоске цркве, пружили се под ведрим небом редови олистале зелене салате. Уз њу један пластеник под којим ниче расад за салату, ту и понеки радник. У селу је основано удружење „Златиборски плодови“, 23 домаћина су ту већ укључена и прва производња је прошлог месеца кренула. Иницијатива за посао потекла је од једне београдске фирме која две деценије салатом снабдева „Мекдоналдс“, наше трговинске ланце и извози у државе бивше СФРЈ, а Криворечани су шансу оберучке прихватили.

– Најпре је прошле године овде рађена пробна производња на око два хектара и показала се успешном. Топли дани а хладне ноћи у периоду од маја до октобра, периодом током кога су могућа два-три производна циклуса на истој парцели (сваки по 45 дана), погодују гајењу квалитетне салате на њивама. Зато је првих пет коопераната из нашег удружења овог пролећа ушло у посао, на око пет хектара засадили смо салату и она је, ево видите, добро кренула, лепо се развија. Нема болести, ни вируса, јер расте на надморској висини од око 750 метара. Намера нам је, чим за који дан буде довољно расада, да још 11 хектара озелени – казује за „Политику“ млади домаћин из Криве Реке Радован Стојановић, председник удружења „Златиборски плодови“, сточар, у чијим шталама је 50 говеда, а сада гаји и салату.

Будући да је наводњавање у безводним брдима пресудно, кључну ствар учинила је општина Чајетина ушавши у подухват градње водоакумулације за криворечке повртаре, која се већ приводи крају, као и три бунара. И то одмах пошто су избори прошли, што је за наше прилике неочекивано. С довољно воде за наводњавање 50 хектара њива обезбеђује се будућност повртарском подухвату, за који је, како каже Стојановић, осигурано и тржиште. Овде произведена зелена салата продаваће се нашим трговинским ланцима, а касније извозити у Словенију. Криворечани ће на 15 хектара у овој сезони, како очекују, произвести од 500 до 600 тона салате. Само да их нека непогода не омете, да градоносни облаци не угрозе труд.

Има ли рачунице у овом послу и откуд да салата буде уноснија од малине, питамо нашег саговорника: – Улагања домаћина прве године по једном хектару су између шест и седам хиљада евра: улаже се у систем за наводњавање с распршивачима и друго, потребна је плодна њива, прилично рада (пет радника на хектар), али се исплати. Већ у првом циклусу од 45 дана, ако град не смлати салату, могуће је безмало вратити целокупно то улагање, а сваки нови циклус, кад се одбију трошкови, доноси зараду од три до четири хиљаде евра. Остаје нам више него малинарима, с тим што полугодишња сезона, ако се све добро сложи, може имати и три циклуса на једној парцели. Намера нам је да гајимо не само салату, већ и ротквице, броколи и друго поврће ако од салате буде вајде – одговара Радован Стојановић.

А криворечка прича поучна је и за друга планинска села у овом крају. Многа старе и нестају без икаквих шанси за какав уносан посао, млади из њих беже у град. Можда би, ако довољно воде имају, повртарство таква села из безнађа избавило и са осигураним тржиштем нове наде понудило.