„Саркове” судске муке

Бивши француски председник Никола Саркози после пораза на изборима најавио je повратак у адвокатуру, а како сада ствари стоје доста времена би могао да проведе спремајући одбрану – самог себе. Након истека председничког имунитета, који га је амнестирао пред законом, међу симпатизерима популарни „Сарко”, мораће на суд, а на душу му се стављају пропусти од нелегалног финансирања кампање до оптужби које датирају и до пре двадесет година, што би све заједно могло да му донесе казну до пет година затвора.

Уколико дође до судског процеса, бивши домаћин Јелисејске палате неће бити једино познато име које ће се чути у судници. Помињу се илегалне донације најбогатије Францускиње и наследнице козметичке империје „Л’Ореал” Лилијан Бетанкур, а медији су већ нашироко писали о наводном Гадафијевом финансирању Саркозијеве кампање 2007. године.

Суд за сада испитује да ли је Бетанкурова (89) – која је по одлуци суда стављена под старатељство најближих рођака због неспособности да води сопствене послове – у ствари била само жртва манипулације својих саветника. Постојећи докази указују да су велике своте њеног новца пребачене у Швајцарску ради избегавања плаћања пореза, а по верзији тужилаца, исти новац је на волшебан начин завршио на Саркозијевим предизборним рачунима.

За исту кампању 2007. везују се и индиције да је за њено финансирање у износу од 50 милиона евра зелено светло дао лично Муамер Гадафи. Председников кабинет је ове наводе одмах демантовао, али је симптоматично да је Гадафијев син Саиф ал Ислам још у марту од Саркозија тражио да врати новац који је Либија дала за његову кампању.

Овде се не завршава листа сумњивих послова са којима се повезује бивши француски председник, а најкрупнији је вероватно такозвана афера „Карачигејт”.

Средином деведесетих година Француска је испоручила Пакистану подморнице „Агоста” и за то су пакистански чиновници, према тада устаљеној пракси, добили проценат.

Међутим, појавио се и незаконити проценат и на другој страни. Оптужба тврди да је највећи део тог бонуса искориштен у кампањи тадашњег премијера Едуарда Баладура. Све би било у реду и прошло би без великог дизања прашине да адвокати нису ишчепркали да је кампањом руководио нико други до Никола Саркози, тада на функцији министра финансија.

После тога у Карачију је од експлозије погинуло 11 француских инжењера који су радили на изградњи тих истих подморница. Тако „Сарко” може да буде оптужен не само за учешће у корупционашким аферама већ и у умешаност у убиство 11 француских држављана.

Процес против бивших председника није новост за Французе будући да је преседан направљен у случају Жака Ширака, који је осуђен на две године због финансијских малверзација у време док је био градоначелник Париза, од 1977. до 1995. Скептици, међутим, наглашавају да овај пример којим се дичи француско правосуђе није најидеалнији, јер је Ширак добио само условну казну, а сматрају да се сличан сценарио смеши и Саркозију.

Д. Вукотић