Глума је тежак живот скитнице

Одрастајући паралелно у две културе, што је био несагледив поклон, одувек сам имала додир са две стварности – различите приче, различитог темперамента. Одувек сам имала и потребу да испричам и поделим искуство из те две приче, претворим их у више врста, каже млада глумица Даница Ћурчић, која сигурним кораком корача путем успеха у Краљевском театру у Копенхагену. Рођена Београђанка, одрасла и школовала се у Копенхагену, ова сензибилна уметница управо припрема главну улогу у представи „Лулу” Франка Ведекина, чија премијера се очекује на јесен у Краљевском театру у Копенхагену. Драма „Лулу” је написана 1894. године, а прича је о младој играчици која је градила свој статус кроз везе са богатим, добростојећим мушкарцима, али је касније потонула у беду и проституцију.

–Комад „Лулу” је померио границе онога што је било прихваћено у то време на сцени, због снажног приказа изражене сексуалности и насиља. Лично сам потпуно фасцинирана њеним карактером, јер она садржи толико пуно лица и слојева: дете, проститутка, Мадона, ђаво, преварант… Она је оживотворена сила која представља сам живот, али истовремено може и другима да га одузме. Али, пре свега, она је оно што од ње очекује мушкарац да буде. За мене је ово велики изазов, с обзиром да долазим право из школе, али и необично деликатна улога. Сексуалност, која је основна тема у комаду, је веома тешко данас описати. У своје време комад је био изразито провокативан, али у данашњем друштву, када смо превише бомбардовани са свих страна сексуалним огласима, порнографијом, није више ни шокантно, ни занимљиво причати о овој теми. Зато је управо интересантан начин на који смо ми портретисали сексуалност данас, у моменту када смо, понављам, изложени свему и свачему од најраније младости и где није преостало баш много тога што нас може шокирати и испровоцирати на исти начин као некада, прича наша саговорница.

Даница Ћурчић је већ одиграла запажене улоге, у делима Достојевског, Чехова, данских класика, али и у савременим комадима. Лепа глумица је  недавно завршила Данску националну позоришну академију у Копенхагену, која има неколико различитих смерова: режију, глуму, сценографију, светло, дизајн звука, менаџмент продукције, сценски менаџмент, плес... Поред дипломе академије Даница има и диплому Факултета за мас медије из Копенхагена, као и завршену престижну Dell’ Arte Академију физичког театра у Северној Калифорнији.Говори неколико језика: дански, српски, енглески, шпански, руски и француски. Свира клавир и хармонику.

После рада на представи „Лулу” Даницу Ћурчић чека ангажман у представи „Франкештајн ће се вратити”, такође у Копенхагену.

О томе колико је деликатно, провокативно бавити се данас  глумом у Данској и свету уопште, саговорница „Политике” каже:

–То је рањив, изазован, и тежак живот скитнице. Потребно је много храбрости и снажне воље да би се одржао тај изазов самога себе и других, и огромна количина вежбе, игре, отворености и флексибилности. Неопходно је да континуирано храните дете у себи, размишљајући као одрастао човек, али играјући и реагујући као осмогодишњак. Водите живот скитнице, са мало посла овде и мало посла онде, чека вас и време без посла, али зато и константни рад на сопственој креацији. Постојаће милион различитих мишљења о вашем послу, људи ће вас или волети или мрзети. Било којим путем да кренете, најважније је не мислити да је било чија срећа у последичној вези са количином успеха. Веома се лако упада у ту замку, јер као глумац стално радите на себи и свом сопственом телу, и константно вам „суде” други људи, позитивно или негативно. Одржати прави однос са људима које највише волите, фамилијом, и најближим пријатељима – суштина је сваког људског бића. Оно што вас инспирише као људско биће, инспирисаће вас и као глумца.

О својим даљим плановима, лепа глумица нам је рекла:

– Надам се да ћу наставити да откривам нове гласове у себи, нове путеве изражавања, истовремено унутар театра, али и на филму, према коме такође гајим велику страст. Мислим да је превише класика на сцени. Многи су класици написали невероватна дела, али је суштина, есенција онога што их чини релевантним данас, њихов однос према стварности у којој живимо, јер је то управо оно на што театар треба да укаже. Ја сам за то да доведемо младе ствараоце, да не заборавимо да инспиришемо младу публику такође, и дозволимо да нови гласови проговоре. Лично желим да наставим да откривам, играм, и опробам се у свим могућим жанровима. Надам се да ћу бити у могућности на наставим да бирам послове које желим да радим, покренута радозналошћу пре свега.

Даницу смо питали и да ли можемо да очекујемо њен  скори долазак у Београду и наступ у неком од наших позоришта, а она је одговорила:

–Волела бих! То је мој велики сан. Само реците када и где!