Gluma je težak život skitnice

Odrastajući paralelno u dve kulture, što je bio nesaglediv poklon, oduvek sam imala dodir sa dve stvarnosti – različite priče, različitog temperamenta. Oduvek sam imala i potrebu da ispričam i podelim iskustvo iz te dve priče, pretvorim ih u više vrsta, kaže mlada glumica Danica Ćurčić, koja sigurnim korakom korača putem uspeha u Kraljevskom teatru u Kopenhagenu. Rođena Beograđanka, odrasla i školovala se u Kopenhagenu, ova senzibilna umetnica upravo priprema glavnu ulogu u predstavi „Lulu” Franka Vedekina, čija premijera se očekuje na jesen u Kraljevskom teatru u Kopenhagenu. Drama „Lulu” je napisana 1894. godine, a priča je o mladoj igračici koja je gradila svoj status kroz veze sa bogatim, dobrostojećim muškarcima, ali je kasnije potonula u bedu i prostituciju.

–Komad „Lulu” je pomerio granice onoga što je bilo prihvaćeno u to vreme na sceni, zbog snažnog prikaza izražene seksualnosti i nasilja. Lično sam potpuno fascinirana njenim karakterom, jer ona sadrži toliko puno lica i slojeva: dete, prostitutka, Madona, đavo, prevarant… Ona je oživotvorena sila koja predstavlja sam život, ali istovremeno može i drugima da ga oduzme. Ali, pre svega, ona je ono što od nje očekuje muškarac da bude. Za mene je ovo veliki izazov, s obzirom da dolazim pravo iz škole, ali i neobično delikatna uloga. Seksualnost, koja je osnovna tema u komadu, je veoma teško danas opisati. U svoje vreme komad je bio izrazito provokativan, ali u današnjem društvu, kada smo previše bombardovani sa svih strana seksualnim oglasima, pornografijom, nije više ni šokantno, ni zanimljivo pričati o ovoj temi. Zato je upravo interesantan način na koji smo mi portretisali seksualnost danas, u momentu kada smo, ponavljam, izloženi svemu i svačemu od najranije mladosti i gde nije preostalo baš mnogo toga što nas može šokirati i isprovocirati na isti način kao nekada, priča naša sagovornica.

Danica Ćurčić je već odigrala zapažene uloge, u delima Dostojevskog, Čehova, danskih klasika, ali i u savremenim komadima. Lepa glumica je  nedavno završila Dansku nacionalnu pozorišnu akademiju u Kopenhagenu, koja ima nekoliko različitih smerova: režiju, glumu, scenografiju, svetlo, dizajn zvuka, menadžment produkcije, scenski menadžment, ples... Pored diplome akademije Danica ima i diplomu Fakulteta za mas medije iz Kopenhagena, kao i završenu prestižnu Dell’ Arte Akademiju fizičkog teatra u Severnoj Kaliforniji.Govori nekoliko jezika: danski, srpski, engleski, španski, ruski i francuski. Svira klavir i harmoniku.

Posle rada na predstavi „Lulu” Danicu Ćurčić čeka angažman u predstavi „Frankeštajn će se vratiti”, takođe u Kopenhagenu.

O tome koliko je delikatno, provokativno baviti se danas  glumom u Danskoj i svetu uopšte, sagovornica „Politike” kaže:

–To je ranjiv, izazovan, i težak život skitnice. Potrebno je mnogo hrabrosti i snažne volje da bi se održao taj izazov samoga sebe i drugih, i ogromna količina vežbe, igre, otvorenosti i fleksibilnosti. Neophodno je da kontinuirano hranite dete u sebi, razmišljajući kao odrastao čovek, ali igrajući i reagujući kao osmogodišnjak. Vodite život skitnice, sa malo posla ovde i malo posla onde, čeka vas i vreme bez posla, ali zato i konstantni rad na sopstvenoj kreaciji. Postojaće milion različitih mišljenja o vašem poslu, ljudi će vas ili voleti ili mrzeti. Bilo kojim putem da krenete, najvažnije je ne misliti da je bilo čija sreća u posledičnoj vezi sa količinom uspeha. Veoma se lako upada u tu zamku, jer kao glumac stalno radite na sebi i svom sopstvenom telu, i konstantno vam „sude” drugi ljudi, pozitivno ili negativno. Održati pravi odnos sa ljudima koje najviše volite, familijom, i najbližim prijateljima – suština je svakog ljudskog bića. Ono što vas inspiriše kao ljudsko biće, inspirisaće vas i kao glumca.

O svojim daljim planovima, lepa glumica nam je rekla:

– Nadam se da ću nastaviti da otkrivam nove glasove u sebi, nove puteve izražavanja, istovremeno unutar teatra, ali i na filmu, prema kome takođe gajim veliku strast. Mislim da je previše klasika na sceni. Mnogi su klasici napisali neverovatna dela, ali je suština, esencija onoga što ih čini relevantnim danas, njihov odnos prema stvarnosti u kojoj živimo, jer je to upravo ono na što teatar treba da ukaže. Ja sam za to da dovedemo mlade stvaraoce, da ne zaboravimo da inspirišemo mladu publiku takođe, i dozvolimo da novi glasovi progovore. Lično želim da nastavim da otkrivam, igram, i oprobam se u svim mogućim žanrovima. Nadam se da ću biti u mogućnosti na nastavim da biram poslove koje želim da radim, pokrenuta radoznalošću pre svega.

Danicu smo pitali i da li možemo da očekujemo njen  skori dolazak u Beogradu i nastup u nekom od naših pozorišta, a ona je odgovorila:

–Volela bih! To je moj veliki san. Samo recite kada i gde!