ММФ опомиње САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – После месеци у којима је Међународни монетарни фонд наводио европску дужничку кризу као главни фактор ризика за глобалну економију, на ред је дошла и главна локомотива светске привреде – Америка. У најновијем извештају експерата једне од две главне међународне финансијске институције (друга је Светска банка), САД су опоменуте да пазе на „фискалне хриди”, на које у идућим месецима може да наиђе њихов економски брод.

ММФ је уједно и ревидирао наниже своја ранија предвиђања америчког раста: најновији бројеви су два одсто за ову и 2,25 за идућу годину. Колико у априлу, ове прогнозе су биле нешто ведрије: 2,1 и 2,4 одсто.

Фирме које су специјализоване за економски консалтинг још су опрезније. По њима, овогодишњи раст би могао да буде сасвим млак: само 1,5 одсто. Федералне резерве, овдашњи пандан за централну банку, у овом погледу су мање прецизне, али подједнако резервисане: њихова раније процена за ову годину, која се кретала у распону од 2,4 до 2,9 одсто, смањена је на између 1,9 и 2,4 постотка.

На конференцији за штампу поводом обелодањивања прогнозе за САД, директорка ММФ-а Кристина Лагард је америчке лидере упозорила да на сваки начин избегну „шок” који би крајем године, ако се у Конгресу у међувремену не постигне консензус о другачијем решењу, могао да изазове престанак важења пореских олакшица донетих још у првом мандату председника Џорџа Буша и на снагу ступи аутоматско кресање великог броја буџетских ставки.

Такав сценарио предвиђа погодба две америчке партије од пре годину дана, после дуготрајног натезања око подизања законског лимита за задуживање владе и политичке парализе која је за резултат имала прво у историји смањење кредитног рејтинга Америке.

ММФ предвиђа да би реприза таквог заплета, која није немогућа, с обзиром да ће Обамина влада ускоро поново ударити у законски плафон за емитовање обвезница којима покрива буџетски дефицит (за сваки буџетски долар и даље се позајмљује 40 центи). Лагардова је зато Конгрес (у којем републиканци имају већину у Представничком дому, а Обамине демократе у Сенату) позвала да „промптно” подигне границу за ново задуживање.

Као разлоге за успоравање америчке економије ММФ наводи пад личне потрошње, пошто грађани стежу каиш и настоје да прво отплате своје старе дугове, успорено отварање нових радних места, високу стопу незапослености и, наравно, последице кризе у Европи. Поврх тога, раст је мањи од уобичајеног и код у последњој деценији најдинамичнијих привреда – у Кини и Индији.

Америка је такође позвана да средњорочно смањи своју задуженост и поради на финансијској консолидацији. Директорка ММФ-а (иначе Францускиња), међутим, рекла је да није „за сваку финансијску консолидацију”, већ за ону која је „сензибилна и није претерана”.

„Мала редукција дефицита, од око један одсто БДП-а за 2013, била би савршено адекватна”, сматра она.

Ове вести нису баш добродошле председнику Бараку Обами коме је стање економије највећа препрека ка другом мандату, односно победи над републиканском ривалом Митом Ромнијем на изборима у новембру.

Занимљиво је међутим да су оцене ММФ-а у контрасту са расположењем грађана: најновије истраживање Си-Ен-Ена и маркетиншког партнера ове ТВ мреже показало је да је, док већина и даље верује да је национална економија у лошем стању, економски оптимизам у порасту. Шест од десет Американаца наиме сматра да ће догодине бити боље, у шта је у истом истраживању прошлог октобра веровало само 39 одсто.