Србија на „Кружном путу”

За ал-јахим (пакао за муслимане) на путевима кроз Србију, протеклог викенда, путари окривише Турке. Криви су јер су у тако великом броју кренули својим кућама. Биће да су онда криви и Бугари који такође раде у Западној Европи и хрле дому, криви су и грчки возачи камиона, Немци и Срби који су се усудили да колима крену пут летовалишта, а и њих је било протеклог викенда на нашем „Кружном путу”. Криви су и море и јул.

Заборавише путари само неколико ситница од којих свака значи пар сати седења у усијаним колима, и то негде на половини пута између Минхена и Истанбула.

На граници са Хрватском чекало се неколико сати да би се ушло у Србију. Од уласка у Београд до Бубањ потока у суботу није се возило мање од сат и по, два. Фамозни „Кружни пут”, који погрешно зову обилазницом, био је потпуно закрчен.

До Ниша се путовало сатима. Често и брзином од свега десетак километара на сат. Кували су мотори, падало се у несвест, бесно су се обилазиле километарске колоне уз огромне ризике. Тако сможденим возачима није преостајало ништа друго него да се негде бар мало одморе. Због тога је знатно више њих стигло до Ниша у недељу уместо у суботу.

Путари неће данас да подсете да је „Кружни пут” по пројекту неког грађевинског и саобраћајног инжењера прво реконструисан као обичан друм, а на њега су са „Газеле” усмерени сви тешки камиони, шлепери. Разровали су га за месец дана. Затим је рађен поново, ојачан је и сада издржава тешке камиончине, али две траке не могу да приме толики број возила која се слију из Европе. Па опет је неки инжењер с пута од Аутокоманде до Бубањ потока све странце сабио на „Кружни пут”. Неће путари да подсете ни на то да су обилазница и тунел „Стражевица” затворени одмах после избора јер су завршени „пре рока” па их је киша спрала. Поправке су завршене, али и даље то није пут који може да прими толики број путничких возила и камиона.

Полиција је у суботу, када је видела већ настали хаос, од Орловаче усмеравала део саобраћаја са полузавршене обилазнице која води кроз једну цев новог тунела „Стражевица” на стару трасу и стари тунел.

Паметно. Али, када се из оба тунела изађе, сви опет морају у једну траку. А ту су и два семафора на раздаљини од 400 метара. Настаје прави хаос. Потпуни застој. Без сат и по вожње није било могуће прећи седам километара пута до Бубањ потока и рампе – где је све чекао нови чеп.

Стање аутопута на деоници кроз Београд заиста је катастрофално, а рок за обнову истекао је прошле године. Ради се као да нема никог да планира шта и када треба завршити, да измери густину саобраћаја, па по томе предложи динамику радова?  Изгледа да се ради кад има пара, потпуно стихијски.

Као транзитна земља, која од саобраћаја очекује много, изгубили смо страховито пуно.