Srbija na „Kružnom putu”

Za al-jahim (pakao za muslimane) na putevima kroz Srbiju, proteklog vikenda, putari okriviše Turke. Krivi su jer su u tako velikom broju krenuli svojim kućama. Biće da su onda krivi i Bugari koji takođe rade u Zapadnoj Evropi i hrle domu, krivi su i grčki vozači kamiona, Nemci i Srbi koji su se usudili da kolima krenu put letovališta, a i njih je bilo proteklog vikenda na našem „Kružnom putu”. Krivi su i more i jul.

Zaboraviše putari samo nekoliko sitnica od kojih svaka znači par sati sedenja u usijanim kolima, i to negde na polovini puta između Minhena i Istanbula.

Na granici sa Hrvatskom čekalo se nekoliko sati da bi se ušlo u Srbiju. Od ulaska u Beograd do Bubanj potoka u subotu nije se vozilo manje od sat i po, dva. Famozni „Kružni put”, koji pogrešno zovu obilaznicom, bio je potpuno zakrčen.

Do Niša se putovalo satima. Često i brzinom od svega desetak kilometara na sat. Kuvali su motori, padalo se u nesvest, besno su se obilazile kilometarske kolone uz ogromne rizike. Tako smoždenim vozačima nije preostajalo ništa drugo nego da se negde bar malo odmore. Zbog toga je znatno više njih stiglo do Niša u nedelju umesto u subotu.

Putari neće danas da podsete da je „Kružni put” po projektu nekog građevinskog i saobraćajnog inženjera prvo rekonstruisan kao običan drum, a na njega su sa „Gazele” usmereni svi teški kamioni, šleperi. Razrovali su ga za mesec dana. Zatim je rađen ponovo, ojačan je i sada izdržava teške kamiončine, ali dve trake ne mogu da prime toliki broj vozila koja se sliju iz Evrope. Pa opet je neki inženjer s puta od Autokomande do Bubanj potoka sve strance sabio na „Kružni put”. Neće putari da podsete ni na to da su obilaznica i tunel „Straževica” zatvoreni odmah posle izbora jer su završeni „pre roka” pa ih je kiša sprala. Popravke su završene, ali i dalje to nije put koji može da primi toliki broj putničkih vozila i kamiona.

Policija je u subotu, kada je videla već nastali haos, od Orlovače usmeravala deo saobraćaja sa poluzavršene obilaznice koja vodi kroz jednu cev novog tunela „Straževica” na staru trasu i stari tunel.

Pametno. Ali, kada se iz oba tunela izađe, svi opet moraju u jednu traku. A tu su i dva semafora na razdaljini od 400 metara. Nastaje pravi haos. Potpuni zastoj. Bez sat i po vožnje nije bilo moguće preći sedam kilometara puta do Bubanj potoka i rampe – gde je sve čekao novi čep.

Stanje autoputa na deonici kroz Beograd zaista je katastrofalno, a rok za obnovu istekao je prošle godine. Radi se kao da nema nikog da planira šta i kada treba završiti, da izmeri gustinu saobraćaja, pa po tome predloži dinamiku radova?  Izgleda da se radi kad ima para, potpuno stihijski.

Kao tranzitna zemlja, koja od saobraćaja očekuje mnogo, izgubili smo strahovito puno.