Дужи, богатији садржајем и скупљи

Од нашег специјалног извештача

Салцбург – Реномирани музички и позоришни фестивал „Салцбургер фестшпиле” већ од почетка јуна осваја насловне странице дневних листова, свађом између новог интенданта Александра Переире и фестивалске управе. Оно што је почело као добра новост – пуно премијера уз гостовања оперских и диригентских звезда, 232 продукције на петнаест локација и десетодневни продужетак трајања фестивала, претворило се у ружну (и јавну) свађу око буџета и, сада већ помало гротескног, питања да ли би евентуално повећање финансијске инјекције значило да се ова културна манифестација претвара у центар окупљања виших социјалних слојева. Да је постављено макар тридесет година раније ово питање би можда имало и смисла, али „Салцбургер фестшпиле” одавно је постао фестивал на који долазе холивудске диве и милионери. За публику која не спада у економску елиту избор је лимитиран на карте за јефтинија места и понеку приуштиву продукцију или на бесплатно гледање директног преноса оперских извођења на великом платну у историјском центру града.

Фестивал ће бити отворен представом Хуга де Хофманштала „Једерман” (која се налази на фестивалском репертоару од његовог оснивања) 27. јула, али то није једина посластица која се од налази на званичном програму. „Ouverture Spirituelle” је наслов новог фестивалског дела посвећеног духовној музици који је започео ораторијумом „Стварање света” Јозефа Хајдна у вокалном извођењу тенора Џејмса Гилкриста, сопрана Луси Кроу и солиста Енглеског барокног ансамбла на енглеском језику, под диригентском палицом сер Џона Елиота Гардинера. Током недељу дана колико „OuvertureSpirituelle” траје, на бинама салцбуршких концертних дворана ће се смењивати велики извођачи класичне музике: баритон Томас Хемсон, диригенти Клаудио Абадо, Зубин Мехта и Николаус Арнонкур, пијанисти Данијел Баренбојм, Рудолф Бухбиндер...

Оперску сезону отворила је Моцартова „Чаробна фрула” у режији Јенса-Данијела Херцога: једну од најпопуларнијих опера свих времена, под диригентом Николасом Арнонкуром, извео је на оригиналним инструментима из Моцартовог доба бечки инструментални ансамбл „Концентус музикус”. Такозвани други део „Чаробне фруле”, опера „Лавиринт” (или Борба са елементима) немачког композитора Петера фон Винтера (1754–1825) са либретом Емануела Шиканедера који у свом виђењу Сарастрове будућности на пробу ставља морал, непоколебљивост и верност, може да се претвори у једно од најпријатнијих фестивалских изненађења у распродатих седам термина.

Фестивалске касе су већ у претпродаји напунили опробани оперски хитови Кармен(са Аном Нетребко као Мими), „Аријадна на Наксосу”, „Боеми” и Хендлов„Тамерлано”(са Пласидом Домингом). Упркос врло лошој критици, коју је добио после премијерног извођења на Пролећним фестивалским недељама, „Јулије Цезар” Георга Фридриха Хендла са оперским звездама Андреасом Шолом, Сесилијом Бартоли и Ане Софи фон Отер, такође је комерцијални хит фестивала, као и једна од ређе извођених Моцартових опера „Ил ре пасторе” – углавном захваљујући прослављеном мексичком тенору Роланду Виљасону у улози Алесандра.

Интересантну премијеру представља нова продукција опере „Војници” Бернда Алојза Цимермана (1918–1970), према истоименој драмској комедији Јакоба Михаела Рајнхолда Ленца (1776), литванског писца кога је Гете звао великим хуманистом који је у стању да „раскринка” људски его. Цимерман је одбио да види Ленцов комад као комедију, ослањајући се на традицију Бертолда Брехта и на идеју антимилитаризма по коме је највећа претња човечанству атомска бомба. Драматургију потписује Гец Лајневебер, а режију води Алвис Херманис.

Глумачки део фестивала, такође, указује на новине. Први пут у историји фестивала, на сцени је представа на енглеском језику (титлована на немачки) – Ибзенов „Пер Гинт” у режији британске редитељке Ирине Брук, ћерке филмског и позоришног редитеља Питера Брука, у којој глуми интернационални тим глумаца.

Марина Рихтер