Женски актови Љубице – Цуце Сокић

Распремајући атеље на последњем спрату Коларчеве задужбине где је стварала сликарка Љубица – Цуца Сокић, њен сестрић Бранко и унук мр Миомир – Миша Гаталовић пронашли су велики број њених радова у техници пастела – њих око 160. Рађени су на различитим папирима, професионалним и случајно нађеним, малих, али и већих димензија...

Ово нам открива Ирина Суботић у тексту каталога изложбе „Пастели Љубице – Цуце Сокић” која ће бити отворена у уторак 31. јула у галерији САНУ у Београду. Историчарке уметности Ирина Суботић и Невена Мартиновић ауторке су изложбе на којој ће бити представљено око стотину пастела Цуце Сокић (сликарка је, познато је, инсистирала да буде ословљавана надимком).

Публика је имала прилику да неке од ових радова види и у крагујевачкој галерији „Рима” у мају ове године, а тим поводом ова галерија објавила је и обимну и луксузну монографију о нашој великој уметници. Изложба у Галерији САНУ остварена је у сарадњи с крагујевачком Галеријом РИМА, у чијем је власништву највећи број ових пастела, а уступљено је и неколико пастела из Музеја савремене уметности и приватних збирки.

Љубица – Цуца Сокић (1914–2009) рођена је у Битољу, где се породица склонила од аустријског бомбардовања Београда и Србије. Сликарство је завршила на Академији ликовних уметности у Београду, а три године се усавршавала у Паризу. На Факултету ликовних уметности у Београду предавала је најпре цртање, а потом сликање. Члан САНУ постала је 1978. године. Цуца Сокић припадала је групи тихих интелектуалаца: „Било је потребно много година, можда и деценија да о Цуци Сокић почне да се говори као о изузетној уметници, сликарки која је високо на лествици међу ствараоцима и своје и других генерација”, забележила је Ирина Суботић. Политикину награду за најбољу изложбу Цуца Сокић добила је 1995. за ретроспективну изложбу у галерији САНУ.

Невена Мартиновић пише да велики број новооткривених пастела стилски и тематски одговара познатим истраживачким фазама сликарства Цуце Сокић. Неколико мртвих природа мањих формата и предели настали почетком седамдесетих година добили су пре или касније пандане у сликама у уљу. Пронађен је и велики број представа женских фигура, међу којима три рада малог формата – „Одмор уприроди”, „Лежећа фигура” и „Седећа фигура”.

Међу откривеним радовима Цуце Сокић, посебну пажњу привући ће, до сада мало познато поље њеног стваралаштва: пастели с темом женског акта.

– Пастели с темом женског акта показују да се Љубица Сокић у континуитету бавила тим мотивом, али да, у поређењу с другим тематским целинама, актове није намеравала да приказује на сликама у уљу нити да их излаже као дела која ће о њој формирати представу у јавности. Трагање за узроцима такве одлуке отвара врата сликаркине интиме, која је она желела да задржи затворена. Таква открића, ма колико уносила свежину у бављење опусом једног уметника, пред истраживача постављају додатну одговорност да не повреди достојанство уметнице и успомену на њу. Логично је претпоставити да је Цуца Сокић, управо због дубоко усвојених грађанских назора, јавно приказивање својих радова с мотивом нагог женског тела доживљавала као превелику слободу којој би морала да жртвује своју драгоцену приватност. Иако није имала довољно смелости да се према теми акта односи као њена наставница и пријатељица Зора Петровић, свакако да јој је као талентованом студенту сликарства још у академским атељеима, на часовима цртања, усађена наклоност према том мотиву. Приликом боравака у Паризу и посета музејима могла је и непосредно да се упозна с најлепшим примерима актова у европском сликарству. Период њеног професорског рада на Академији, односно Факултету ликовних уметности поклапа се с временом њеног најинтензивнијег стваралаштва, али и настанка пронађених актова, каже Невена Мартиновић.

Другу групу пастела чини једанаест радова који су, названи ентеријерима, уз изузетак слике насловљене „Екстеријер”. Према стилским обележјимати радови припадају групи апстрактно-асоцијативних пастела које је уметница излагала на неколико значајних изложбитоком шездесетих година.

Изложба ће трајати наредна два месеца, а о  стваралаштву Цуце Сокић на отварању ће говорити Душан Оташевић, Александар Милојевић, Ирина Суботић и Невена Мартиновић.

М. Ђ.