Петроварадин тражи праву општину

Нови Сад – Општина а није! Овако би најсажетије гласио један од великих проблема Петроварадина, због чега су његови мештани покренули потписивање петиције којом од градске власти у Новом Саду траже проширивање надлежности за своју локалну заједницу. Акцију је иницирало Удружење грађана „Центар Петроварадин“ у којем истичу да ова општина постоји само формално и да њени становници од тога немају никакве користи.

Статутом града из 2008. године подручје Новог Сада подељено је на две општине – Нови Сад и Петроварадин, али избори за одборнике скупштина општина никада нису расписивани, нити су конституисани органи општинских управа. Све суштинске одлуке доносе се у Скупштини града, па општина Петровардин, коју још чине и Сремска Каменица, Буковац, Лединци и Стари Лединци, функционише као обична месна зеједница.

– Петроварадин је три стотине година старији од Новог Сада, али без обзира на то што је званична градска општина, нема никаквих надлежности. Ни на који начин не можемо да утичемо на привредни, економски и туристички развој места у којем живи скоро 50.000 људи – тврди председник удружења „Центар Петроварадин“ Светозар Мирковић.

Акција, објашњавају у удружењу, нема за циљ стварање потпуно самосталне градске општине, већ проширивање тренутно изузетно ограничених надлежности. Неопходно је, истичу, да се део средстава из градског буџета, која они издвајају као порески обвезници, врати у Петроварадин, како би била употребљена у развојне пројекте. Рачунају, такође, и на новац из републичког буџета, који је намењен локалним самоуправама.

– Петроварадин има велики туристички потенцијал, али ми нисмо у прилици да га искористимо. Очекујемо да нам се омогући да самостално правимо пројекте и да конкуришемо на покрајинском и на републичком нивоу, као и ван граница наше земље. Уколико се Скупштина града оглуши о наше захтеве, и ако не врати овлашћења општини Петроварадин, то ћемо подићи на ниво Републике Србије – наглашава Мирковић.

У удружењу „Центар Петроварадин“ кажу да у овом делу Новог Сада у последњих двадесетак година није било озбиљнијих улагања. Горући проблеми су нерешена инфраструктура – готово непостојећа канализациона мрежа, дотрајали водовод, неодржавани путеви, непостојање дома културе и спортског центра, мали капацитети вртића и школа, некултивисана плажа, дивље депоније... Свесни су да су последице дугогодишњег занемаривања велике, али сматрају да их је могуће умањити.

Петроварадин виде као ефикасну и модерну новосадску општину која разуме и ради на решавању проблема сремске стране града, чије су седиште. Од сопствених средстава и донација (као и Нови Сад) општина би могла да уради комуналну и локалну путну инфраструктуру, као и да развије јасан и детаљан економски план развоја, ослањајући се на туризам и услуге.

Општина, истичу, мора добити право располагања грађевинским и другим земљиштем на њеној територији, које ће довести у грађевинску и економску функцију. Подграђе чувене Петроварадинске тврђаве наопходно је затворити за саобраћај и рестаурирати, урадити канализацију, топлификацију, пречистач воде са сепаратором, а бесправну градњу повољније и брже увести у легалне токове.

Мирољуб Мијушковић