Речник Винипега

Sky and Snow

Високо небо, широк хоризонт и облаци у слојевима мењају слике неба. Кад оду, остане бистро и плаво. Сунчано је на минус тридесет. Снег, сув, прашњав и лаган. До априла остане бео.

Golden Boy

На куполи зграде Парламента Манитобе. Две важне личности, једна против друге, окренуте леђима једна другој. Испред, на престолу краљица Викторија, а иза, стоји Луис Риел, изнад степенасте цветне алеје, ка Асинебионе реци, потомак Француског досељеника и Индијанке, Метис, трагични оснивач провинције Манитоба.

Muddy waters

Ресторан на The Forks-у. Неразумљива имена јела. Обрадовах се, пише “steak”. I will have a steak. Rare? Yes, кажем уз осмех. Тако сам први пут пробао живу шницлу.
Само ти говори Yes, рекла ми је кћерка.

Main street 

Зоран је добио писмо од пријатеља из Winnipega, који пише да станује у Main Street-у, помислио је: Тај је, богами, успео чим станује у главној улици. Када се доселио у Wиннипег из Македоније, видео је да се тамо може добити дрога и све најмодерније полне болести. Ето, а ја мислио… смејао се Зоран.

Black water

Чудно име за улицу у којој је наш пријатељ купио кућу. Cemetery ту је његова супруга сахрањена, која се, неспремна за нови живот, обесила о греду у кући у улици црна вода.
Неколико балона одлетели су, са њеном душом, на небо.

He & She

Мостарац ОН, избеглица у сопственој растуреној земљи, у кафићу “Империја” у Новом Саду, ноћ пре одласка у Канаду, сретне ЊУ, исте судбине као и он. Ако те оженим, про-форме, имаш и ти шансе да побегнеш, рекао јој је. Година је прошла. ОНА се појавила и запослила у компанији у којој је ОН радио. Месец дана су радили, пре подне осам сати и још толико у ноћној смени у пицерији. Нећу да живим тако, рекла је и отишла, са парама које су зарадили. ОНА се запослила као School bus driver, ошишана на нулу и нашла младог панкера. ОН је постао Track driver. Кад није возио, преспавао би у кући власника камиона.

Christmas party

Божићне забаве крајем године приређују компаније за своје запослене. На мени је дворедно тамно дело, светло плава кошуља и пругаста кравата боје рђе. Осморо нас је за столом, хотела “Рамада”. Неке не препознајем у оделима и хаљинама. Виђам их само у плавим мантилима. Флаше вина на столу, вечера, плес и томбола. Седим за баром са вискијем купљеним боновима. Други дође од, Марка. То поновимо пар пута. Све је ружичасто. Мој Марко, где ли су нам жене?

Library

Ако немаш кредитну историју тешко је доћи до прве кредитне картице. Зато сам био поносан на себе са својом првом картицом. Није била кредитна, већ чланска карта библиотеке. Сетих се Радована III: ја сам био члан библиотеке …Библиотека, савремено опремљена, рачунари, фотеље, пуно светлости. У углу мали кафић, неко седи на поду и чита, тихо је.

Фолклорама

Августом у двадесетак павиљона, нације представљају своје обичаје, музику, плес и ела…никако без јела. Само ми имамо два одвојена павиљона. Размирица цркве и родитеља, чија су деца својом фолклорном групом “Коло” чинила срж програма.

Corydon

Улица са неколико италијанских кафића и малим баштама испред. Кафићи немају и италијански дизајн али је пица укусна. “Бар Италиа”, је место где се наши састају. За суседним столом смех. Нико се не смеје тако гласно као наши. Показују на две девојке које плешу. Види види, немају ништа испод, каже неко, и цело друштво за столом погледа према њима.
На улици променада шетача, као наше корзо. Десетак Harley Davidsona уз буку мотора паркирају се у близини. Изгледају опасно онако у кожним панталонама и кацигама, црним мајицама, из којих вире тетовиране мишићаве руке. Но, смеју се и сасвим мирно одлазе у кафић преко пута.

Resume

Треба имати добро написан резиме/биографију, бити лепо обучен када тражиш посао, тако нас уче у школи English Second Language. У мој први резиме, на предлог пријатеља, унео сам под "хоби" - голф. Отишао сам на интервју. Могло је без одела, резиме-а и без хобија. Ко игра голф, не тражи такав посао. Треба само мало снаге.

Molly

Се са осамнаест заљубила и удала за Босанца. Превалила је седамдесет. Сама живи у кући. Кратке седе косе, равно сечене, лица црвеног од неке хладне зиме. Изгледа здраво. У кући пуно успомена, порцеланских и стаклених. На столу постављено седам тањира и разбацане цедуљице: салата, хлеб, месо, кромпир, То је да не заборавим нешто, смеје се Molly, док нам сипа вино у чаше. Прича добро наш језик. Било је тешко, каже. Дођу његови пријатељи причају, смеју се а ја само гледам. Да, онда сам се и растужила. Мој муж мени каже “моја стара”, а ја сретна, мислим каже, “My Star”, моја звезда.

Lay off

Карлос, мој колега из пројектног бироа. Нестао је једног преподнева, током паузе за кафу. Остала је на столу начета кутија жвакаћих гума и отворени екран рачунара. Позвао га је менаџер у канцеларију, онда је неко покупио његове ствари. Нисам га никад више видео. Неће бити добро. Карлос је добио lay off, казао је неко шапатом.

Новац

Има исто значење, пише се “money”, ретко се носи у џепу. Створено за Пироћанце.

Shakespeare in the ruins

Возимо се према Ст. Норберт. Међу руинама Трапист манастира, између дрвећа поређане су столице. После првог чина носимо их на суседну ливаду, па опет до манастирских врата. Сви око нас обучени у јакне. Чизме на ногама, на 29 степени. Да само зна Шекспир колико смо се пропатили гледајући његовог Ричарда Трећег, отечени и изуједани од москитоса. Издржали смо до краја због тебе, чувени Шекспиру, због глумаца који су се трудили. Следећи пут, пристојнија гардероба.

Boyfriend

Улази у лифт жена у белој јакни, светоплавом шеширу и хаљини, испод кога јој наранџасти прамен пада на чело. Близу је осамдесет, тешко рећи колико, јер јој је лице покривено дебљим слојем шминке, са тамним сунчаним наочарима. Причамо о времену. Иде да попије кафу, са boyfriend-ом, доле у на обали Ред Ривера.

Gay

Парада на улици и музика, галама, шарени костими и нашмикана лица. Махали су, слали пољупце онима који су их посматрали па тако и мени. Када сам показао фотографије параде, кћерка ми је објаснила појам – gay. Негде је то важно, бити gay, градоначелник града Винипега је са својим дечком живео у истој згради у којој су деца купила стан.

Give me a hug

Загрли ме, начин на који Канађани међусобно поздрављају. Волео сам кад ме моја прва учитељица енглеског језика, Ирене, загрли. Обожава наш начин поздрављања. Тако смо се поздрављали по доласку а по канадском по одласку из школе.

Quattro Stagioni

Није енглески, име је ресторана који би се тако звао, да није недостајало понеко слово у натпису фирме. Доста тога је фалило али смо тамо ишли на ћевапе, пљескавице и наше пиво.

Пиво

И ово није енглеска реч, али сам морао да га попијем, баш сада, на крају приче.