Десетке за Мирков бег од сиромаштва

Нови Сад – Мирко Калдараш има 22 године. У његовом индексу ретко која оцена је мања од 10. Осим високог просека, од осталих студената новосадског Природно-математичког факултета овог младог хемичара издваја то што до јуче није имао кров над главом. Одрастао је у тешком сиромаштву, у једном ромском насељу у Вршцу, и уместо да се помири са судбином на дну друштвене лествице, он је изабрао школу.

Учио је и водио домаћинство, издржавао болесну мајку, говорио својим вршњацима да је знање најбољи пут из немаштине. Иако већ две године ређа успехе на факултету, његова борба не престаје.

– Је л’ верујете да сам јуче стигао аутобусом из Вршца. Платио сам карту и остало ми је још 100 динара. Буквално преживљавање. Сумњам да ће, што се тиче финансија, бити боље док завршим студије. Није лако јер стипендија коју добијам од државе износи 6.200, а неке моје књиге коштају по 9.000 динара. Зато радим шта год стигнем: класичну браварију, на грађевини, држим часове хемије...

Хемија, биохемија и заштита животне средине су Мирков избор. Признаје нам, волео би да по завршетку студија добије посао на факултету, да настави да се бави науком.

– Никада нисам имао дилему. Трудићу се да се образујем, докле год ми то материјална ситуација буде дозвољавала – каже Мирко.

Он годинама својим сународницима помаже да, упркос животним тешкоћама и немаштини, пронађу мотивацију у школовању. Активно је укључен у пројекат „Ромаверситас Србија” који пружа подршку ромским студентима од почетка до краја њиховог студирања и храбри их да након студирања пронађу посао, али и да се повежу, сарађују и учествују у изградњи ромске интелектуалне елите.

До пре пет година било је скоро незамисливо да ромска деца у толиком броју седе у школским клупама, или нижу успехе на такмичењима. У том смислу, покрајинска администрација спроводи пројекат који је јединствен у Србији. За пет година, кроз програм стипендирања ученика ромске националности прошло је више од 800 ученика. Прошле године, на вишим школама и факултетима било их је око 300 а с обзиром на то да још увек није завршен уписни рок, очекује се да ће ове школске године тај број бити премашен, сазнаје „Политика”.

У њиховим индексима и ђачким књижицама не види се тежак живот, каже Драгана Димитров, директорица програма „Инклузија деце ромске националности у средње школе у АП Војводина”

– Наши стипендисти често гладни одлазе у школу, живе у тешким стамбеним условима, без струје и воде. Имамо случај у Ковину где се породици наше стипендисткиње срушио кров и део куће. То су јако несрећне породице. Ми, нажалост, у буџету пројекта немамо предвиђена средства за решавање оваквих ситуација, али имамо изузетну сарадњу са покрајинском Канцеларијом за инклузију Рома и невладиним сектором, те преко њих успевамо да помогнемо најугроженијим породицама. Често наши стипендисти само због стипендије уписују средње школе и редовно похађају наставу, уче и боре се за просек како би остали део пројекта, јер уколико не буду испунили одређене критеријуме, стипендија им прелази у статус мировања или им се укида. То је доказ да је сиромаштво изузетно снажан мотив за школовање.

Стипендија подразумева новчану надокнаду од 4.800 динара месечно и у септембру 6.000 за набавку школског прибора, али и менторску подршку. Услов за добијање је успех од најмање 3,00. Матуранти који заврше са просеком 5,00 као награду добијају лаптоп рачунаре. У претходној школској години њих седморо је имало тај успех и, како смо чули, управо се припрема додела поклон рачунара. Они са најбољим успехом овог лета седам дана су провели у кампу.

– Чим отпочне наредна школска година, почиње реализација курса енглеског језика који ће се одвијати у десет центара широм Војводине и обухватиће 80 стипендиста који су прошли тестирање – најављује наша саговорница, пред прво школско звоно које са нестрпљењем очекује на стотине ђака ромске националности у Војводини.