Дан за Оскар

Избор српског кандидата за номинацију за Оскара, у категорији најбољи страни филм, пратила је јавна полемика међу ауторима – много већа него што заслужују само три домаћа филма, колико их се пријавило за ово „такмичење”. Српска академија за филмску уметност и науку (АФУН) изабрала је драму „Кад сване дан” Горана Паскаљевића, потресну причу о Холокаусту на Старом сајмишту у Београду 1941. године.

Са одлуком чланова наше филмске академије можемо да се сложимо или не, а крајњи суд даће Америчка филмска академија, 15. јануара по подне, када ће бити саопштено којих пет страних филмова „јуре” Оскара.

„Не сањам о Оскару, али сматрам да је то шанса српске кинематографије да преко мог филма добије више пажње у свету. Сви питају да ли има шансе? Увек је има, поготово када је велики амерички дистрибутер ’Сони пикчерс класикс’ преузео филм за америчко тржиште. Остаје нам нада”, рекао је Паскаљевић (65) после избора његовог филма за 85. доделу Оскара.

Зато у наредна четири месеца, редитеља и продуцента Паскаљевића чека исцрпан посао промоције нашег филмског кандидата у свету – пре свега на северноамеричком континенту. А добар старт имаће већ 9. септембра, када ће на фестивалу у Торонту бити одржана светска премијера филма „Кад сване дан”, у програму „Великани светског филма”.

Нашем редитељу јесте место у овој програмској целини, јер је за 40 година професионалног рада у кинематографији реализовао више од 30 кратких и документарних филмова, и 16 играних дела. Више пута, његови филмови били су у програмима водећих фестивала у Кану („Посебан третман”, „Анђео чувар”, „Време чуда”), Берлину („Пас који је волео возове” и „Чувар плаже у зимском периоду” за који је освојио пулску „Златну арену” 1976. године), Венецији („Туђа Америка”, „Како је Хари постао дрво”), а за „Буре барута” је освојио награду критичара Фипресци за најбољи филм на Венецијанском фестивалу 1998. а затим и за најбољи европски филм те године.

Један је од ретких редитеља у свету чија су три филма освојила награду „Златни клас” за најбољи играни филм на престижном фестивалу у шпанском граду Ваљадолиду: „Туђа Америка” 1995, „Оптимисти” 2006. и „Медени месец” 2009. године.

За сада је једини српски филмски аутор који је имао ретроспективу играног стваралаштва у њујоршком Музеју модерне уметности (МоМА) и комплетну ретроспективу у Британском филмском институту у Лондону, са обимном монографијом на енглеском језику. Иначе, добио је и највиша одликовања Француске и Русије за допринос уметности, а утицајни филмски часопис „Верајати” сврстао га је 2001. у пет најбољих редитеља те године, уз Ласа Халстрома, Нила Џордана, Стивена Содерберга и Едварда Јанга.

Дипломац филмске режије на чувеној академији ФАМУ у Прагу, Паскаљевић је и члан Управног одбора Европске филмске академије на чијим заседањима је врло посвећен промоцији, пре свега, српске кинематографије, али и балканског и источноевропског филма.