Не постоји мушки и женски свет

Велика звезда музичке сцене Александра Слађана Милошевић (1956), друштвени активиста, уметник и практичар психотерапијског правца, недавно је издала двотомно енциклопедијско дело „Цивилизација и жена – Мушка жена” у којој, на 1.726 страница, указује на трагове смисла живота и значења жене. Подручје рада и истраживања биле су области психологије, митологије, религије, историје, филозофије, социологије и њима сродне дисциплине. Књига хронолошки прати судбину жене кроз историју од древних цивилизација Месопотамије, Египта, Индије, Јудеје, Грчке, Рима, преко Византије, средњег и новог века, све до модерног и постмодерног доба.

„Ова књига је моје животно дело”, казује Слађана истичући: „Свако поглавље приказује историју древних друштава, веровања, обичаје, уређење, законодавство и положај жене, наводећи њихове појединачне биографије и дела.”

Где су жене у историји?

Жене су и даље изостављене из историјских књига и уџбеника или су само уз пут поменуте док је њихов значај умањиван. Тако, на пример, уважени византолог Георгије Острогорски, помињући царицу Теодору, великог иконоборца и самосталну владарку Византије, пише да је рестаурација култа икона извршена у време владе „једне жене”, чиме је, вероватно, изразио чуђење што је жена била тако владарски вична и компетентна. Римски папа је, на пример, 802. престо, који је заузимала царица Ирина, прогласио „слободним” с обзиром на то да га је заузимала жена, игноришући чињеницу да је крунисана царица још од 797. легитимно владала Византијом.

Где сте, трагајући за истином, стигли?

Писала сам из вере у човека који трага за бољим собом,човеку који је морао да победи у борби између материје и духа и уздигне се ка највишем у себи. Како би то постигао он мора да мења реалност и у складу с тим уређује заједницу. Пре свега, мора да прихвати жену као једнако вредну и једнако важну, да је разуме као свеже извориште спасоносних потенцијала. Повратак вере у жену нудим као замену за изгубљени цивилизацијски мит. Жена може бити основа –новог мита наде и вере у спасење.

Којимушко-женски односи су кључни?

Циљ мог приступа за стварање једнаког друштва јесте да допринесе завршетку притајеног рата између полова. Кажем да не постоји мушки и женски свет, као што не постоје ни мушка и женска наука, историја, уметност, вера! Свет у коме живимо је заједнички. Не постоји мушка и женска истина. Она је само једна, иста за оба пола. Такође, на том путу,наметала се слика жене као –метафора целовитости људског бића.

Како видите садашњи тренутак у односа између полова?

Корице оба тома књиге „Цивилизација и жена – Мушка жена” које сам дизајнирала и ликовно опремила, краси симбол мира између полова, док се књига завршава Декларацијом мира између полова. Једино исходиште које ме је занимало била је истина. Истина је постала моја обавеза, јер само из истине произилази ред, а из реда – мир. Све што се заснива на неистини, превари и лажи, кад-тад потоне, нестане, расточи се. Зато сам кориговала сведочења о жени, уз покушај да афирмишем њене квалитете и подсетим на грешке у процени њених вредности. Из порицања и девалвације женине вредности, настао је родни сукоб, који цивилизацију држи у замци неспоразума и деструкције, имобилишући човекове потенцијале.

Каква је „мушка жена” о којој пишете?

Она је способна да господари собом и околином, поседује аутентично мишљење, квалитетно просуђује и одлучује, морално, психички и логички је компетентна. Открива и осмишљава себе и за разлику од претходница, заузима активан став према стварности. Она разуме себе, али разуме и свет око себе. Мушка жена није никаква мужанствена или мушкобањаста жена, неидентификоване полности. Она задржава биолошке карактеристике и предности, те је и даље мајка хранитељка, осећајна, емпатична, везивно ткиво заједнице или еколошки освешћена неговатељица планете, али овим особинама додаје и оно што су друштво и наука дефинисали као „мушкост”, што је заправо биолошки и морални квалитет праве или како је неки називају, „апсолутне жене”.

Да ли „мушка жена” умањује значај мушкарца?

Моја намера није да рушим мит о мушкој моћи. Напротив, мушкарац заслужује све заслуге за стварање цивилизације и умне домете, чије је границе углавном сам померао. Ипак, евидентно је да су деструктивни импулс и мушки род западног ума, постали препрека еволуцији врсте. Стваралачко, мистериозно, женски родбитребало да се реинтегрише у основу људског бића, где је у првобитном стању и боравило као целовитост, као – душа света.

-----------------------------------------------------------

Циљ мушкарца је, углавном, да се поигра

• Била сам „вуковац”, ђак генерације и најбољи ученик Београда.

• С десетак година прочитала сам књиге многих класика.

• Средње образовање, музичко и опште, стекла сам у Београду, а у Америци сам завршила музичку академију и биопсихологију.

• Већ 1978. моје име је било уписано на топ-листу Радио Луксембурга. Била сам једно време у Франкфурту, Лондону, Милану, па у Кини и Америци, где сам, као стог брокер, имала лиценцу за посредовање при оснивању компанија...

• Била сам, у Америци, у браку с Џејмсом Хегедоном: он је музичар, а по образовању новинар. После брзог развода годинама смо живели заједно. Остали смо пријатељи.

• За мене је најбоља брачна комбинација у којој су живели Жан-Пол Сартр и Симон де Бовоар – то значи живети у истој згради, а у посебним становима.

• Волим искреност, а не манипулације. Циљ мушкарца је, углавном, да се поигра, а жене, најчешће, преузимају сву одговорност везе.

• Могла сам да имам децу, али сувише је било турбуленције у мом животу. Зато нисам могла себи да дозволим да то дете пати због мојих потреба, жеља и амбиција. Јер, моја беба би 24 часа била залепљена за моје тело, а не код деде и бабе.