Десант белих мантила на Бранковину

Ваљево – Један бивши српски министар здравља управо је у Ваљеву, својевремено, казао да би људе старије од 50 година на превентивне прегледе требало доводити под полицијском пратњом. Алузија је била на њихову неодговорност у вези са овим питањем. Постоји још једна ризична група грађана који увек имају „преча” посла од одласка лекару а то људи са села. Захваљујући ентузијастима из ваљевског Дома здравља, као и подршци градске власти, у Ваљеву се организује јединствена у Србији акција „Медицинско село”, током које здравствени радници одлазе на ноге мештанима овдашњих села. Тако је било и минулог викенда у Бранковини, где је бесплатно и без тражења оверених књижица прегледано више од 400 мештана.

Наспрам њих у импровизованим ординацијама, у просторијама основне школе „Прота Матија Ненадовић” у Бранковини, нашло се 130 здравствених радника – од медицинских сестара и техничара, преко лабораната и лекара опште праксе до специјалиста. Током овог „десанта” белих мантила мештани су могли да добију услуге кардиолога, ендокринолога, офталмолога, пулмолога, гинеколога, хирурга, неуролога и лекара осталих специјалности, све до прегледа на ултразвуку и давања крви на анализу, а у време акције радила је и апотека.

Док је чекао преглед код очног лекара, пољопривредника Мирослава Крстића из Бранковине питали смо да нам каже своје утиске о овој акцији. Одговорио је да би овакве прегледе требало организовати бар два пута годишње, уз образложење да сељаци увек имају посла и да тешко одвајају време за одлазак лекару. Међутим, додаје, и када „сиђу” у град нервирају се због силне папирологије и чекања да би дошли на ред код неког од специјалисте.

– Данас сам преломио и дошао да се прегледам, не што је џабе, већ зато што ме мучи вид, али и да ме погледа кардиолог. У бербу кукуруза послао сам децу и старог оца, али како овде прегледи иду брзо, стићи ћу до поднева да им се придружим – каже Мирослав.

Када је зором кренула ка главној џади, испричала нам је Станица Мојсиловић из засеока Јаутине, једна комшиница је питала где је кренула, на шта јој је ова одговорила: „Код ’Проте’ на ултразвук”. Уз смех због оваквог одговора који је, иначе, добро разумела, замолила је да је сачека да иду заједно, јер и њу нешто „пробада” са десне стране. И Драгица Ђуричић, домаћица из села Козличића, које се ослања на Бранковину, као и времешни Иван Дончић из Голе Главе, такође су презадовољни што их је посетио оволики број лекара, уз жељу да их до поновног сусрета не чекају предуго.

Поред др Зорана Живковића, специјалисте нуклеарне медицине, који је вршио прегледе на ултразвуку, пуне руке посла имали су и очни лекар и кардиолог, док је пункту за мерење нивоа шећера у крви приступило више од 70 сељана који су успут добијали и савете о значају раног откривања симптома дијабетеса. Ендокринолог др Катарина Одановић каже да је ситуација, када је реч о њеној специјалности, доста забрињавајућа, јер велики број сељана који имају дијабетес користи терапију од пре 20 и више година, са превазиђеним лековима. Очекује да овакви базари здравља утичу на то да се поправи садашња слика.

Задовољство због великог одзива становника и ентузијазма који су показали лекари и сви остали здравствени радници, није крио ни др Радиша Јокић, кључни човек и један од оснивача ове акције. Он објашњава да је Бранковина пети сеоски центар у којем је ове године организовано „Медицинско село” и да ће, највероватније са МЗ Драчић, до краја године тај здравствени прстен бити затворен.

– Јако су битне бројке, као што је она да је у сваком од пет сеоских центара у просеку прегледано око 400 сељана, и то просечно код два лекара различитих специјалности. Већина њих је на тај начин мотивисана да поведе више рачуна о свом здрављу. Није занемарљиво ни то да су прегледи потпуно бесплатни и да су њима могли да приступе и мештани без оверених књижица, које, према нашој евиденцији, није имало више од половине сељана. Али, за ту болест ми нисмо стручни нити надлежни – каже др Јокић.