Кустурица у порођајној сали

Дошао је и тај дан ... дан мог порођаја, дан када ћу коначно угледати то мало створење које је живело у мени целих 9 месеци. Шести октобар 2006. предвиђени термин за порођај. Устала сам као и увек и очекивала да се деси несто што ће указивати да кренем у болницу... да добијем болове, да ми пукне водењак, или шта већ... међутим ништа се није дешавало, осећала сам се нормално као и предходних дана. Да не бих све препуштала случају, спаковала сам ствари и отишла у болницу у коју сам се већ раније пријавила, и рекох да сам дошла да се породим јер ми је термин.

Погледа ме она сестра, стави ме одмах на апарат за притисак, па за мерење откуцаја срца код бебе, и рече: Па ви госпођо још немате болове!.. Најбоље да одете до куће до сутра, па опет да дођете.

Одговорих јој да ми не пада напамет да се шеткам тамо амо, ноћила код куће или у болници сасвим је свеједно. Наравно, нису смели да ме одбију. Одвели су ме у собу у којој ћу да преспавам. Ја сама у соби, један кревет, купатило, телевизор и телефон, као у хотелу, просто нисам могла а да не упоредим са болницама у Србији где у једној соби лежи по 8 жена, а о телевизору и телефону да и не говорим. Пошто сам преноћила, ујутру рано су ме одвели у салу за порођај. Замишљала сам ту салу некако хладно и ледено са металним столом и плавим зидовима. Међјутим, била сам пријатно изненађјена када сам видела да је то једна мала топла соба, са пастелним жутим бојама и удобним креветом. Бабица ме је одмах питала да ли имам посебну музичку жељу или да ми пусти радио? Рекох спонтано, ма може и радио.. мислим се зар је битно, сад размишљам о порођају, није ми баш до музике.

Док сам лежала и чекала да добијем болове, дошла је бабица која се представила као Лаура. Рекла је да је она задужена за мене. Лаура, тамнијег тена, изузетно слатког лица, са дугом локнастом браон косом - одмах сам помислила да долази негде из Јужне Америке, или неке егзотичне земље. Невероватно пријатна и весела, кокетног става, и јако млада. Упитах је одакле је, она рече из Јужне Немачке ...искрено мало сам била разочарана одговором, али тим више сам била изненађена.Упита она мене одакле сам ја - рекох из Србије! Велике очи јој постадоше још веће и развуче јој се осмех на лицу: „Јао,па ја сам заљубљена у Емира Кустурицу!Ја њега обожавам, гледала сам све његове филмове.“

У том тренутку, почињу болови, све јачи и јачи. Лаура и даље прича о Кусти са раширеним очима пуним узбуђења, а мени очи само што не испадну од болова. Да да, рекох у паузи између налета бола, Куста је баш добар. У том Лаура поче да набраја Кустине филмове и музику из његових филмова, док се ја грчим и презнојавам од бола, па јој добацих кроз стиснуте зубе, да ће чим се породим добити ЦД са музиком из његових филмова, само да престане (мислим се у себи) о Кусти да прича и да учини нешто како се не бих распала.

После небројено сати,Лаура је успела да ме породи. Добила сам преслатку девојчицу. Одмах се појави неко од особља са фотоапаратом, сликаше ме онако са бебом у наручју, залепише слику на једну карту и Лаура написа испод слике: „Мом порођају су помогли Лаура, тата и Куста :)“

Катарина Марковић, Хамбург, Немачка

...........

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.