Добром књигом до шпанске културе

За овогодишњи Сајам књига превео сам са шпанског роман „Свађа мачака” Едуарда Мендосе,у чијем средишту је Велскезова слика, а ту јеи дилема да ли је реч о фалсификату или оригиналу... Радња се одвија пред почетак грађанског рата у Шпанији, а Мендоса приповеда занимљиво, уз доста хумора.Осим дела савремене шпанске књижевности преводим и остварења на историјске теме, тако да ће за месец дана пред читаоцима бити књига „Карлос Трећи и Шпанија у време просвећености” Антонија Домингеса Ортиса,у издању „Чигоја штампе” из Београда,каже Бранислав Ђорђевић, преводилац из Мадрида, који је у едицији „Хиспаника” за „Чигоја штампу” објавио 22 књиге у претходних једанаест година. Некадашњи дописник „Политике” из Шпаније, сарадник НИН-а, „Европе” и других београдских редакција, је пре одласка у иностранство осамдесетих био и успешан галериста у српској престоници. Ипак, живот у Мадриду, тешке деведесете и многе друге околности довеле су га до преводилаштва у ком је настојао не само да преживи већ и да оствари неки виши циљ који је себи зацртао. Рецимо да нам приближи шпанску културу.

Едиција „Хиспаника” је настала на основу предлога који је Ђорђевић упутио „Чигоја штампи”, а о настанку те идеје наш саговорник наводи следеће:

– Кад сам почео да живим у Шпанији деведесетих година прошлог века видео сам да они ништа не знају о нашој литератури, а и ми мало знамо о њиховој савременој књижевности. Као држава смо увек били наклоњени Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској и Русији више него Шпанији. За време Франка, од 1939. па до 1976. нисмо имали никаквих дипломатских односа, па ни културних, просто се не знамо. У овоме што радим помаже ми шпанско Министарство за културу, они плаћају превод, јер то је један од начина ширења њихове културе. Едиција „Хиспаника” је већ стекла своју публику, људи се код издавача повремено распитују шта има ново из „Хиспанике”. Објавио сам чак и драме Рамона дел Ваље Инклана, ато је тежак превод, јер је реч о локалном језику из Галиције, који је попут оног којим се говори у Лесковцу.

Бранислав Ђорђевић потом истиче да „што је бољи писац то је лакше преводити његово дело, знате шта хоће, има јасну мисао и реченицу. Када сам почео да се бавим преводилаштвом размишљао сам овако: људи који се баве шпанском културом знају много, али шта ћемо са децом од седам или десет година које интересује Шпанија, како да је боље упознају. Тако сам бирао књиге изузетног квалитета, а лаке за читање. И ако се читаоцима свиде они могу да крену даље, науче језик, упознају ту земљу.”

Бранислав Ђорђевић се опробао и као писац, иза њега је роман „Далека места, непознати људи” који је преведен у Шпанији, а у припреми је његов нови роман и приповетке које ће објавити „Чигоја штампа”. Мадрид и даље остаје место Ђорђевићевог боравка, а овај некадашњи новинар и галериста настојаће да се и убудуће бави, пре свега, преводилаштвом.

----------------------------------------------------------------

Грађевинска мафија у Шпанији

Превео сам пре три године „Градчудеса” Едуарда Мендосе, о грађевинској мафији у Барселони у 19 веку. Тувидите како се купује ипродајеземљиште,станови... Потом је у издању „Чигоја штампе” објављен и мој превод „Крематоријума” Рафаела Ћирбеса, којипише о грађевинској мафији данас у Валенсији, и о томекако се тргује земљиштем, а ту је и руска мафија, убиства итд. Из историје препоручујем две књиге – једна Ернана Кортеса „Творац Мексика”, а друга је „Исабела” Луиса Суареса Фернандеса – каже преводилац Бранислав Ђорђевић.