Борбенији Обама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Обама Други” ће бити много борбенији од „Обаме Првог”: после своје последње изборне битке амерички председник је најавио да ће у другом мандату бити много мање попустљив према републиканцима у Конгресу, између осталог и због тога што га је за то овластила већина бирача.

То је главни утисак после прве послеизборне конференције за новинаре Барака Обаме, чије нове четири године у Белој кући формално почињу 21. јануара. Он је овога пута деловао као политичар који нема шта да изгуби и као лидер који ће се за реализацију свог политичког програма борити одлучније него досад.

Да ће то у ствари бити нове битке са старим противницима показао је на два примера: предстојећим преговорима да се избегне „фискална литица”, раније усаглашено аутоматско ступање на снагу повећања пореза и кресања буџета, као и предстојећим променама у свом кабинету које морају да буду оверене у Сенату.

Обама је поручио да неће одустати од тога да међу мерама за уравнотежавање буџета буде и повећање пореза – односно непродужавање пореских олакшица које је испословао председник Џорџ Буш – за најбогатије Американце, два одсто оних који (као уосталом и он) зарађују више од 250.000 долара годишње (председникова плата је око 550.000).

Одбацио је при том аргументе републиканаца да ће то задати ударац стварању нових радних места, јер су ти богаташи махом „мали предузетници”, као и да се исти резултат – око хиљаду милијарди долара нових прихода – може обезбедити крпљењем пореских рупа. По мишљењу Обаме, то је „погрешна математика” и он сматра да би у случају да остану олакшице из Бушове ере за богате, морала да буде опорезована средња класа, 98 одсто Американаца, што је за њега неприхватљиво.

Преговори о овоме почињу већ сутра. Да су ровови већ ископани, показала је изјава лидера републиканаца у Конгресу Џона Бејнера да ће њихова већина у Представничком дому блокирати Обамин предлог.

Други фронт који је Обама отворио је у ствари наставак битке са ривалом из прве председничке кампање сенатором Џоном Мекејном, који је решен да председнику по сваку цену онемогући да на чело Стејт департмента, после најављеног одласка Хилари Клинтон, постави Сузан Рајс, америчку амбасадорку у УН.

Рајсовој се замера што је у првој изјави после напада на амерички конзулат у Бенгазију, Либија, када су страдали амбасадор и тројица дипломата, тај догађај описала као ескалацију мирног протеста, уместо да га одмах окарактерише као планирани терористички чин. Обама није крио свој гнев због тога.

„Нападати амбасадорку у УН која нема везе са Бенгазијем и која је само изнела оно што јој је у том моменту предочено и тиме каљати њену репутацију је срамно”, рекао је позивајући Мекејна да удари на њега лично, јер је он најодговорнији. Наравно, додао је да само он одлучује кога ће поставити за шефа дипломатије. Осим Рајсове, као кандидат се помиње и сенатор и бивши председнички кандидат Џон Кери.

Борбеније издање Обаме свакако ће поздравити његова изборна база, која сматра да је у првом мандату био превише пасиван и на моменте неоправдано попустљив према конгресној опозицији.

Историјски, сви председници су били одлучнији у другом мандату, али и Обама као и сви његови претходници за главне потезе нема четири него само две године, до следећих међуизбора за Конгрес, јер су председницима у завршници финалног мандата најчешће баш у Конгресу везане руке.

Од тога како прође у првим окршајима, зависиће и судбина његових потоњих законодавних иницијатива. Номинални однос снага му иначе не иде у прилог: републиканци контролишу Представнички дом, док већина коју његове демократе имају у Сенату (55–45) није довољна да предупреди опструкцију опозиције, за чије уклањање је потребно бар 60 сенаторских гласова.