Југославија, од почетка до краја

Упркос томе што шира јавност, али и поједини историчари, на подручју некадашње заједничке државе о југословенској идеји говоре као о „великој заблуди” и „кобној грешци”, чињеница је да је крајем 19. и почетком 20. века југословенска идеја била веома прогресивна – каже за наш лист историчарка Ивана Добривојевић, поводом изложбе „Југославија: од почетка до краја” која ће у суботу, првог децембра, у подне бити отворена у Музеју „25. мај” у Београду. Како је најављено, циљ ове документарне  изложбе, која ће бити део сталне поставке Музеја историје Југославије, јесте стварање простора који ће на модеран, атрактиван и објективан начин упознати посетиоце са једним од најзанимљивијих и најконтроверзнијих државотворних експеримената у 20. веку. Регионални кустоско-ауторски тим који је радио на осмишљавању поставке чине социолог Јово Бакић, историчари Хрвоје Класић, Ивана Добривојевић, Владимир Петровић, Срђан Цветковић и кустос овог музеја Ана Панић. Рецензенти су Твртко Јаковина из Хрватске, Хуснија Камберовић из Босне и Херцеговине, Ото Лутхар из Словеније и Предраг Ј. Марковић из Србије.

– Приликом осмишљавања концепта изложбе, пошло се од идеје да би на савремен  и интересантан начин посетиоцима требало приближити турбулентну југословенску историју. Одлучено је да се кроз целине „Југославија – лична карта”, „Народи Југославије”, „Економија и друштво”, „Југославија у свету – свет у Југославији”, „Лица и наличја режима” и „Крај Југославије”, као и потцелине „Атентати”, „Хрватски пролећари и српски либерали”, „Без покрића”, „Neue Slowenischekunst”, укаже на главне феномене и процесе који су обележили нешто више од седам деценија постојања заједничке државе – наглашава Ивана Добривојевић, научни сарадник Института за савремену историју, додајући да су захваљујући бројним предметима, фотографијама, архивској грађи и новинским чланцима, аутори покушали да проговоре о процесима модернизације, индустријализације и урбанизације, о политичким кризама и националним размирицама, цензури, контроли и државној репресији.

Календар аутомобила „застава”

– Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца 1918, у датим геополитичким околностима, представљало је оптимално решење. Заборавља се да је јужнословенско уједињење омогућило решавање српског националног питања и вратило државност Хрватима и Словенцима који су се до тада налазили у саставу Аустроугарске. Ипак, почетни ентузијазам убрзо је прерастао у разочарање, а југословенска идеја улудо је трошена и компромитована у јаловим политичким дискусијама које су обележиле постојање Краљевине Југославије – наводи Ивана Добривојевић.

Говорећи о слому југословенског државног пројекта, наша саговорница помиње и чиниоце који су довели до урушавања заједничке идеје – сукоби српске и хрватске политичке елите око уређења државе, наметање интегралног југословенства и гушење националне посебности у доба шестојануарског режима краља Александра Карађорђевића, закаснело решење хрватског питања 1939. године, крвави грађански рат, неуспех идеологије „братства и јединства”, као и перманентне политичке и привредне кризе које су обележиле историју обе Југославије.

– Део поставке под називом „Лице и наличје режима” покушава да осветли функционисање власти у обе Југославије, па је идеја аутора изложбе била да покажу како се режим, било да је реч о династији Карађорђевића било касније о Јосипу Брозу, представљао у јавности, али и изједначавање политичких противника са државним непријатељима, строг надзор над неистомишљеницима, цензуру, а на моменте и сурову државну репресију – каже историчарка.

Наша саговорница позивапосетиоце да обрате пажњу на део изложбе који се бави одсуством истинске демократије, политичким неслободама, надзором над неистомишљеницима и интернацијом политичких противника у Краљевини Југославији, што је, како јој се чини,недовољно познато широј јавности.

– Сагледавање и разумевање узрока репресије ће осветлити функционисање Краљевине Југославије, изазове са којима се суочавала, али и посведочити о менталитету локалних власти и дела грађана који су се добровољно укључивали у својеврсну „шпијунску мрежу”, радо надгледајући све потенцијално „сумњиве” и „антидржавне” елементе. Како се радило о навикама које су представљале обележје једног поднебља и једне културе, не треба да чуди што је на сличне, неупоредиво суровије и софистицираније, матрице било могуће наићи и у социјалистичкој Југославији – каже наша саговорница.

--------------------------------------------------------------

За туристе и нове генерације

 Грб СФРЈ, 1943.

Кустос Музеја историје Југославије Ана Панић каже да ће ова „изложба у настајању” после три месеца, колико траје, и након сакупљених мишљења академске заједнице и посетилаца, бити уобличена у сталну поставку.

– Приказаћемо 33 видео-пројекције, између осталог немачки филм „Титових пет нација” из 1968, инсерте из документарне серије „Хрватско прољеће”, продукција ХРТ 2010, снимке затвореника на Голом отоку, снимке са ратишта (РТС, ХРТ), филм о словеначкој групи Лајбах „Победа под сунцем” Горана Гајића и друго. Потрудили смо се да поставка довољно буде информативна и за туристе као и за нове генерације које нису живеле у Југославији – каже Ана Панић.