Лепши поглед на Србију

Ниш – После организованог боравка стотинак планинара и љубитеља природе из Ниша и околних места на једнодневном излету пре десетак дана до оближњег Коритника, изнад Нишке Бање покренута је велика иницијатива да се нешто више учини у нишком крају за туристе. Али, испричао нам је Воја Андрејевић из Планинарског савеза, одмах и нажалост по ко зна који пут, наметнули су се дилема и питање ко се сада и колико брине о знаменитостима и лепотама југа Србије? Не само о оним које су остали као доказ бурне историје и бројних култура које су се у прошлости мешале на овим просторима, већ и о даровима које је великодушно природа поклонила човеку.

–Туристима и љубитељима природних лепота у градовима и местима на југу и југоистоку Србије нису далеко Шарган и позната "осмица", близу су Врњачка Бања, Студеница и Жича, Ресавска пећина, Раваница и Манасија, лако се стиже од Ниша до свих крајева Србије, до Опленца у Шумадији, до Београда, фрушкогорских манастира и лепота, Палића на северу, Прохора Пчињског на југу и до Гамзиграда поред Зајечара... И о свим побројаним знаменитостима и светињама много тога се у Нишу зна. Али, најмање се, изгледа познаје свој завичај, и о њему води рачуна. Као да је неписано правило да се гледа само у даљину, а не види оно што је најближе и на дохват руке, испред самих очију. Управо поменути излет прошлог викенда "отворио нам је видике", нама планинарима и љубитељима природе, али и затражио одговоре зашто се толико мало зна и још мање брине о вредностима у најближој околини – каже за "Политику" Воја Андрејевић.

До Коритника, који је на само петнаестак километара од центра Ниша, отишло се, да се просто не верује, први пут после више од 25 година. Ретко се неко одважи да посети Девојачки гроб и Трем испод самих врхова Суве планине, тек понекада помену се предивне Сићевачка и Јелашничка клисура и излетишта у њима за које се у Нишу скоро и да не зна да су под заштитом државе као паркови природе. Још мање се и нуди обилазак светиња које су одавно на националној карти културне баштине попут манастира Поганово код Пирота, Темске, Дивљане код Беле Паланке, остатака старих градова са црквама из средњег века Лазарице, Наупара и Руденице крај Крушевца или манастира Каленић у Левчу – истиче Андрејевић.

– Као да су "Богу иза леђа" – јада се Андрејевић, манастири од изузетне историјске и културне вредности Липовац код Алексинца, Сићевачки и манастири Јашуње и Свети Јован према Власотинцу, Вета испод самог Орловог гнезда у белопаланачком крају, Свети Роман код Ђуниса или историјска споменик-црква Вронског код Адровца и многи други. Овакво историјско и културно богатство ретко се где среће, али и никоме се не нуди. И, што је нажалост тешка истина, о којем се води мало бриге.

Тешко је и све теже ће се моћи до Грачанице, Високих Дечана и Пећке патријаршије и других српских светиња и знаменитости на Косову и у Метохији. Зато су нишки планинари и обожаваоци природе, заљубљеници у лепоту Србије и њену историју покренули иницијативу да се оно што постоји и о чему се мање зна, а вреди – што пре среди.

–Наша је намера да се као што Нишлије прошетају Србијом и виде шта је то у другим крајевима наше земље, оно што има нишки пребогати крај понуди и житељима градова из других крајева Србије и, наравно, страним туристима. Да дођу и виде. Прелепа је Србија и овог пролећа. Само се мало више треба посветити пажња постојећим природним и другим лепотама. Биће за све корисно. Није све тужно, оно што је у Србији јужно – каже Андрејевић...