Путин, ЕУ и разголићена апокалипса

Дан пред најављени смак света, планета је могла да одахне. Председник Руске Федерације, који у својим медијским наступима настоји да се покаже као човек од челика, самоуверено је рекао да зна када ће доћи смак света – „биће то за једно 4,5 милијарди година”. Док су неки „наследници Маја” вероватно већ почели да праве неки нови календар за апокалипсу, усклађен са овом Путиново прогнозом, Владимира Владимировича је дан касније ипак сачекала једна апокалипса и то разголићена.

Неколико полуголих припадница групе „Фемен” покушале су да изведу перформанс „Путин је апокалипса” испред седишта Европског савета у Бриселу у време самита Русија–ЕУ. Док су бриселски полицајци хапсили припаднице „Фемена” које су на голим грудима имале исписан натпис „Апокалипса”, у згради на тргу Шуман атмосфера међу учесницима самита није била ништа мање напета. Штавише, несагласје о питањима енергетике, трговине, визне либерализације и људских права су очигледно била толико доминантна на састанку Путина, председника Европског савета Хермана ван Ромпаја и председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза да су на потоњој конференцији за новинаре почеле да прште праве варнице.

Међусобна спочитавања о неколико тема, чини се, била су само загревање за размену жестоких оптужби које се тичу енергетике. Док је Путин оптужио Европљане за нефер и селективан однос према руским енергетским фирмама, које су често на мери антимонополских истрага, Барозо је донекле повишеним тоном истакао да су закони ЕУ исти за све и да Русија мора да се повинује правилима која важе и за остале.

Иза овог јавног надгорњавања два велика партнера, који већ 15 година одржавају интензивне састанке највиших званичника, стоји сукоб, с једне стране, настојања Брисела да одржи своју енергетску безбедност тако што ниједна корпорација неће имати доминантан положај на тржишту енергентима, а с друге стране, покушаја Москве да постепено загосподари европским тржиштем гаса и тиме од Европе направи својеврсну енергетску колонију Русије. У овој ситуацији обе стране заправо бране своје велике геостратешке интересе.

Русија инсистира на продору у европско тржиште без икаквих ограничења, јер њен источни сусед Кина свој увоз енергената прекопотребних за велики економски раст није базирала само на сарадњи са Русијом већ и са земљама централне Азије, као што је Туркменистан. Кроз вишегодишње засад неуспешне кинеско-руске преговоре о томе ко ће градити гасовод, његовој рути и колика ће бити цена гаса, Пекинг је показао Москви да не намерава да своју енергетску безбедност и економску будућност да у руке баћушкама. У тој ситуацији Путин инсистира на два питања важна за руске дугорочне интересе. Једно је стварање Евроазијске уније у коју би ушле и на известан начин под контролом Москве биле и централноазијске земље које леже на гасу и нафти, а друго је успостављање доминатног положаја на енергетском тржишту ЕУ. Прошле године Русија је ЕУ снабдела са 29 одсто нафте и гаса, а изградњом гасовода Северни и Јужни ток намеравају да тај проценат знатно повећају.

Међутим, Европљани изгледа нису толико наивни колико се досад чинило када су Руси са сваком чланицом ЕУ појединачно преговарали о испоруци гаса па су тако у другом кварталу 2010. Немци руски гас плаћали 150 долара за 1.000 кубика а географски неупоредиво ближи Естонци чак 235 долара. Увођењем групе прописа под називом „Трећи економски пакет ЕУ”, Брисел је забранио снабдевачима из трећих земаља да буду једини власници гасовода и постројења за испоруку гаса у ЕУ, као и успоставио правило о одвајању трговине гасом од пословања у преносу гаса. Ови европски прописи изузетно љуте Путина јер заправо значе да руски „Гаспром” не може да има доминантан положај те да мора да дозволи и осталим произвођачима да користе и управљају гасоводима Северни и Јужни ток.

Да није безразложна забринутост Европљана да Руси желе да успоставе доминацију европским гасоводима, сведочи чињеница да су протеклих година постојали бројни покушаји руских компанија да купе делове гасне мреже у Француској, Италији и Великој Британији. Осим тога, приликом неуспешних преговора око експлоатације гаса из извора Штокман у Баренцовом мору, Руси су мање-више отворено европским енергетским компанијама нудили да експлоатишу ове изворе али да за узврат „Гаспрому” дају део својих гасовода.

Све то се не допада Европљанима, који не желе да се „Гаспромов” очигледно доминантан положај на тржишту енергентима у појединим деловима ЕУ прошири на целу Унију. Због тога не чуди најава да ће ЕУ покренути истрагу да ли је „Гаспром” прекршио прописе о конкуренцији тиме што је везивао цене гаса за цене нафте. У тим настојањима, минули петак можда није довео до апокалипсе, али је засигурно још једном разголитио груди припадница „Фемена”, али и интересе Русије и ЕУ.