Прошлост као проклетство

Прошлост није дала мира Хансу Филбингеру, бившем председнику покрајинске владе у Баден Виртембергу, ни у тренутку кад је дефинитивно, у деведесет трећој години, склопио очи.

Наставила је да га прогања и у часу када је његов далеки наследник – Филбингер је владао јужном немачком покрајином од 1966. до 1978. – садашњи шеф покрајинске владе Гинтер Отингер, у комеморативном говору у Фрајбургу, покушао да га од ње одбрани.

Отингеров покушај да постхумно и коначно рехабилитује некадашњег (преког) судију у Хитлеровој ратној морнарици, уз констатацију да Филбингер "није био нациста" и да као судија никог није "послао у смрт", изазвао је жучна реаговања и узбуђења у немачкој политичкој јавности.

Отингерове речи изазвале су огорчење у Централном већу немачких Јевреја, оштра реаговања једног броја политичких странака и посебно јетке критике познатог писца Ролфа Кохута који је први, сада далеке 1978, скренуо пажњу на нацистичку прошлости тада једне од најистакнутијих личности на западнонемачкој политичкој сцени.

То је безочна и дрска измишљотина, узвикнуо је Кохут, поводом Отингерове већ цитиране констатације да Филбингер као морнарички официр и судија никог није послао у смрт.

Кохут је подсетио на случај морнара Валтера Грегера, коме је због покушаја да дезертира управо Филбингер одредио злу судбину. Познати писац је наишао на овај случај трагајући својевремено у централном војном архиву у Кобленцу. Његово обелодањивање, и притисак јавности, натерали су конзервативног политичара – био је у том часу једно од најистакнутијих имена Хришћанско-демократаске уније – да поднесе оставку, кад му није пошло за руком да тужбом суду ућутка Кохута.

Садашњи председник покрајинске владе у Штутгарту припада генерацији конзервативних политичара рођених после рата. Ту позицију користио је у спорном говору на комеморацији да искористи упозоравајући да је новим генерацијама, срећом, веома тешко, ако не и немогуће, да схвате искушења са којима су се суочавали људи попут Филбингера у време нацизма. Покушао је да га амнестира тврдећи да судија Филбингер једноставно није имао "моћ и слободу одлучивања" и да је, практично, био пуки извршилац туђих наредби.

Чувени писац, међутим, управо то оповргава износећи доказе о томе да се Филбингер слепо држао нацистичких закона и кад су уместо поражених нациста стигли Енглези и да се понашао као "садистички нациста".

Историчар из Филбингеровог завичајног Фрајбурга Хуго От каже да у архивама заиста нису пронађени докази да је он био члан нацистичке партије, али јесу они који непобитно потврђују да је био припадник нацистичких јуришних одреда.

Случај Ханса Филбингера, човека који је упркос неспорној нацистичкој прошлост направио вртоглаву политичку каријеру у послератној (Западној) Немачкој, није усамљен. Било је и оних који су стигли до највиших положаја у земљи. Јесте, међутим, по много чему илустративан. Његови политички пријатељи су га, и кад је био принуђен да због свесно и дуго потискиване прошлости баци политичко копље у трње, и даље веома уважавали.

Садашњи шеф покрајинске владе Отингер га је, у спорном говору који је усковитлао политичке страсти, означио као личност која је ударила снажан печат једној од најразвијенијих немачких покрајина и "правог покрајинског домаћина и оца".

Почас на комеморацији Филбингеру су, својим присуством, одали његови наследници Лотар Шпет и Ервин Тојфел, као и истакнуте личности актуелне политичке сцене, савезни министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле и шеф посланичке формације конзервативаца у Бундестагу Фолкер Каудер.