Добро није чудо

Вест гласи овако: „Није било туче, нити инцидената на ломљењу божићне чеснице на Теразијама, први пут после толико година немилих сцена”.

То јеодраз ситуације у којој се Србија данас налази. Нешто што је најнормалнија ствар – да се народ не побије за Божић - одједном је постало вест за новине и ТВ станице. То се истиче као добар пример. Како ли смо само дошли у ситуацију да ненормално буде нормално и обрнуто?

У свакој новинарској школи на свету, прво што ћете научити јесте да добра вест није вест. Није информација за јавност ако се „данас није десио ниједан инцидент“, већ је вест ако се десило супротно.

А код нас је изгледа ствар обрнута. Као да смо у некој врсти колективне депресије, па нам се све чини црно и безизлазно. Некако смо навикнути да се народ побије док се ломи божићни хлеб, па се исчуђавамо кад се то не деси. Како ли смо само дошли до те тачке, кад лепих и позитивних примера има на претек. Не прође недеља, а да добре вести не нађу своје место у медијима. Шта рећи за младе математичаре који су освојили сијасет медаља на разним светским такмичењима? Шта тек рећи за директора који се одрекао веће плате због ситуације у којој се налази болница на чијем се челу налази? Ево, само прошле недеље смо могли да прочитамо о херојском подвигу голоруког полицајца који је сам зауставио разбојника, као и о лекарима који су новом методом уклонили тумор на мозгу једној девојчици.

Али све те вести, као да остају непримећене. Тачније, скандали, крв и сузе најлакше се продају, а тиражи и гледаност телевизијских емисија то најбоље потврђују. Увек ће већи одјек имати хулигани који изазову инцидент на утакмици Партизан – Цибона, од оних лепих и позитивних ствари којима смо у далеко већој мери окружени. Само нам се чини да је ситуација другачија. Управо на примеру већ поменуте кошаркашке утакмице то се доказује. Неких 500 хулигана је изазвало инцидент због којег је прекинута утакмица, док је осталих 6500 људи у хали „Пионир“ гласно негодовало против таквих назови навијача. Неко ће рећи и да је међу ових 6500 људи било оних који су спремни или подржавају исте те инциденте, али су и ону у огромној мањини наспрам свих оних који нереде не подржавају.

И како се уопште борити против заблуде да лоше ствари преовлађују над добрим? Рецепт сигурно не постоји. Али добар је пример ђака првака из основне школе у Сакулама код Зрењанина. Они праве топ листу најлепших поступака и таблу са тим поступцима каче на пано учионице. Свако има обавезу да једном недељно напише један леп поступак. На тој табли се може прочитати да је Урош помогао мами у сређивању собе, да је Милана показала Гоци задатак, а Лука помогао млађем другу да сиђе са моста... Примера тог четвртог одељења првог разреда има много. И сваки од њих доказује да је изостанак туче на ломљењу божићне чеснице нормална ствар, а не супротно како смо навикли.

Добро није чудо, оно је свуда око нас. Само треба да  га видимо и да причамо о њему.