Направићемо свехришћанску прославу
Седамнаест векова од потписивања едикта о толеранцији, познатог под називом Милански едикт, биће обележено програмом који почиње 17. јануара у Нишу и траје све до 8. октобра. Поводом обележавања 1.700 година од доношења Миланског едикта, којим је цар Константин Велики прогласио верску равноправност и престанак гоњења хришћана, Радослав Павловић, саветник председника Томислава Николића, наглашава да је ово прилика да се наши грађани едукују, а свету покаже друго лице Србије.
У којој мери ће годишњица Миланског едикта бити искоришћена и као прилика да се Србија својим наслеђем представи свету?
Мене мање занима да ли ће се тим програмом импресионирати Енглези из Јорка, где је, иначе, Константин крунисан, или, пак, неко из Италије. Напротив, покушавамо да све ставимо у две равни. Циљ нам је да едукујемо грађанство у Србији. Имамо већ договор са Министарством просвете и науке да се одржи неколико тематских часова у основним и средњим школама. Да се ђаци подуче основним појмовима о хришћанству, Константину Великом, Лактанцију, светој Јелени, основним хуманистичким елементима хришћанства, о томе како гласи посланица. У простору у којем је незнање апсолутно, хајде да покушамо да у ових 10 месеци поставимо основна знања народу коме је ова прича кроз наставу и уџбенике до сада била ускраћена. Други циљ је да прославу учинимо свехришћанском и укажемо на друго лице ове „дивље, примитивне, недорасле и необразоване земље, земље која убија, пали, уништава, и етнички чисти”.
Одбор за организацију овако великог догађаја је прилично касно оформљен…
Одбор за организацију је, након муњевите припреме, формиран 10. децембра. Он има два копредседавајућа, то су председник републике и Његова светост патријарх српски. Први догађаје је 17. јануара, када је планиран концерт московског хора Сретењског манастира, који сматрају најбољим хором на планети. Концерт је поклон Владе Русије. По договору, седам програма, да би био свехришћански а не српски-хришћански јубилеј, поклања по једна влада. Неко ће да пита какве везе има све ово са Србијом? Исто као, какве везе имају људи који станују преко пута арене „Циркус максимус” у Риму, са Цезаром? Али они баштине тај простор. Као што Французи баштине Галију, Италијани баштине Рим…
На овом простору рођено је 17 римских императора, али утисак је да се о тим чињеницама код нас недовољно зна?
На простору садашње Србије рођено је 17 римских царева, а последњег императора британски археолози оспоравају, и они признају само 16. Ово је простор у којем се налазе два царска града – Сирмијум, Сремска Митровица, и Виминацијум у близини Костолца. Не зна се ни да, осим што је Константин Велики са Лактанцијем донео акт о толеранцији, да је сазидао и палату Медијану, коју сада покушавамо да вратимо у погон. Једна од највећих личности у историји хришћанства света Јелена, Константинова мајка, рођена је на овом простору. И о томе се мало зна. Ми смо се бавили злочинима Милошевића и Младића а нисмо стигли да се бавимо римским простором... Подсетићу да је Виминацијум откопан свега пет одсто. Иако сам рођен у Србији, ни сам нисам знао да је простор од Медијане до нишке тврђаве архитектонски покривен у десетинама хектара, да се ту налазе стотине летњиковаца, вила, атријума, храмова, арена, палата. И што се тиче броја римских архитектонских артефаката, пре свега грађевина, ово је други локалитет по величини после града Рима. У Виминацијуму ће бити изложба од 28 артефаката (накит, шлемови, мачеви…), а девет артефаката, из музеја у Београду и Бору, тренутно се налази на изложби у Милану. Осигурање за њих износи 19 милиона евра.
Докле се стигло са серијама најављеним на ову тему?
По драми Дејана Стојиљковића „Константинов мач”, радиће се представа. По текстовима византолога Радивоја Радића на РТС-у снимљено је 14 епизода о овој тематици. Послали смо упит амбасадама Британије, Италије, Француске, да добијемо или купимo њихове серије о истој теми.
Да ли ће гостима бити показан и споменик Константину, вајара Милете Коцева, на нишавском кеју, за који је обелодањено да има неколико правописних грешака...
Први пут чујем за тај споменик. Макету за споменик је урадио Вук Ђуричковић, који је 2004. победио на конкурсу нишких власти. Та макета ће може да се погледа у фоајеу Градске куће у Нишу. Овај споменик још није урађен. Као што, иако је био основан одбор, претходне власти ништа нису урадиле када је у питању Милански едикт. Један великодостојник нам је рекао да, у часу када је претходни председник републике констатовао да папа неће доћи у Ниш, је сваки интерес власти према Миланском едикту нестао.
Како коментаришете писање штампе да је недолазак папе на прославу повезиван са противљењем руског патријарха?
Питање доласка папе је веома сложено питање. Бенедикт Шеснаести је болестан, не путује, а патријарх Иринеј је више пута давао изјаву да би волео да види папу у Србији. Међутим, став већине владика је другачији. Став јавности према тој ствари је врло негативан. Постоји таман период у односима римске цркве и заједнице којој ми припадамо, и до сада није примећен озбиљни покушај да се то превазиђе. Логичан долазак светог оца морао би да буде долазак кроз историју. Све друго је маркетинг и питање буке, медија. Ко то не разуме, он је докон. Да ли се руска црква буни, постоје разне тезе, и то је питање за њих. Најзад, један од првих говорника у Нишу ће бити папин посланик у Београду нунције Антонини, и наша сарадња је беспрекорна.
Ко је, поред Русије, пружио инострану помоћ у организацији овог скупа?
Пошто је ове године 200 година од рођења Вердија, Италијани финансијски помажу продукцију „Аиде” у Виминацијуму и „Трубадура” у Нишу; Турска је заинтересована да учествује у организацији концерта Сање Илића; амбасадори Кувајта и Туниса су изразили жељу да помогну, као и остали. У одбору за организацију годишњице су и представници дипломатског кора, амбасадор Руске Федерације, Италије, Француске, Велике Британије, Турске, великодостојници Српске православне цркве, надбискуп београдски Станислав Хочевар,
председник републике, председник владе, сви министри, патријарх Иринеј, представници римске цркве, представници САНУ, РТС-а...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


