Писмо наде

Ових дана није било новине која није објавила основне поруке из писма гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић председнику Владе Србије Ивици Дачићу у коме га обавештава о разлозима због којих је наша инфлација изнад сваког договора и једна од највећих у Европи. Овакав вид комуникације између централне банке и кабинета владе сасвим  је уобичајен и у њему не треба тражити никакве „мине изненађења”.

Контрола цена и вођење рачуна „о здрављу новца” јесте у искључивом опису радног места гувернера и посла којим се НБС бави, али од тога није амнестирана ни влада. Напротив. Од складности, усаглашености и успешности економске политике владе и новчане политике централне банке крајњи резултат је – инфлација. Шта нам говори лањски резултат од 12,2 процента?

Да наши „дубл” антиинфлациони играчи нису одговорили постављеним циљевима – да раст цена 2012. буде пет одсто плус минус 1,5 процентних поена. За ову годину предвиђен је још тешњи распон – четири одсто плус минус 1,5. Из садашњег угла и времена у којем живимо – мало преамбициозно. Можда би нека реална мера могла бити између седам и осам процената.

Али шта је проблем на које, више у писму наде, него о намерама, указује гувернерка Табаковић – на бојазан од убрзаног раста такозваних регулисаних цена (струја, гас, лекови, грејање, станарине…) о чијим поскупљењима одлучује држава, али не само она у Немањиној 11, већ и свака локална самоуправа и градови. Њихов утицај на укупну стопу инфлације није безазлен – од 30 до 40 одсто. Гувернерки је савршено јасно да се неке цене, нарочито струје и гаса, које имају и највећи посредни удар на укупан раст инфлације, морају кориговати. Молба је да се сва та поскупљења не сруче у месец-два и да она не потпале фитиљ ланчаних корекција цена – од зелене пијаце, преко саобраћаја до пекара.

Према последњим сазнањима НБС својом новчаном политиком (каматама, пре свега) може да утиче на око половину цена на нашем тржишту. Све остало је ван њене моћи.

Још ако јој изостане подршка владе, али не само у контроли регулисаних цена, већ и у високој и дефицитарној јавној потрошњи, јасно је да резултат у погађању циљане „ракље” мора бити осетан пребачај. У писму гувернерке се с правом говори и о томе. Како су, међутим, усвојеним буџетом за 2013. предвиђени високи издаци за издржавање државе, реална је бојазан да јој с те стране неће бити много помоћи.

Гувернерка, такође, влади скреће пажњу на недопустиво висока поскупљења хране на које она својим мерама не може да утиче. С правом. То је задатак владе. Лањска суша је била у целом региону, али све суседне земље имају инфлацију испод пет (Мађарска) или три процента (Бугарска). Те стопе су довољан доказ да је суша лош изговор за нашу неорганизованост и слабости у привредном систему који инфлација јако скупо кажњава.