Pismo nade

Ovih dana nije bilo novine koja nije objavila osnovne poruke iz pisma guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću u kome ga obaveštava o razlozima zbog kojih je naša inflacija iznad svakog dogovora i jedna od najvećih u Evropi. Ovakav vid komunikacije između centralne banke i kabineta vlade sasvim  je uobičajen i u njemu ne treba tražiti nikakve „mine iznenađenja”.

Kontrola cena i vođenje računa „o zdravlju novca” jeste u isključivom opisu radnog mesta guvernera i posla kojim se NBS bavi, ali od toga nije amnestirana ni vlada. Naprotiv. Od skladnosti, usaglašenosti i uspešnosti ekonomske politike vlade i novčane politike centralne banke krajnji rezultat je – inflacija. Šta nam govori lanjski rezultat od 12,2 procenta?

Da naši „dubl” antiinflacioni igrači nisu odgovorili postavljenim ciljevima – da rast cena 2012. bude pet odsto plus minus 1,5 procentnih poena. Za ovu godinu predviđen je još tešnji raspon – četiri odsto plus minus 1,5. Iz sadašnjeg ugla i vremena u kojem živimo – malo preambiciozno. Možda bi neka realna mera mogla biti između sedam i osam procenata.

Ali šta je problem na koje, više u pismu nade, nego o namerama, ukazuje guvernerka Tabaković – na bojazan od ubrzanog rasta takozvanih regulisanih cena (struja, gas, lekovi, grejanje, stanarine…) o čijim poskupljenjima odlučuje država, ali ne samo ona u Nemanjinoj 11, već i svaka lokalna samouprava i gradovi. Njihov uticaj na ukupnu stopu inflacije nije bezazlen – od 30 do 40 odsto. Guvernerki je savršeno jasno da se neke cene, naročito struje i gasa, koje imaju i najveći posredni udar na ukupan rast inflacije, moraju korigovati. Molba je da se sva ta poskupljenja ne sruče u mesec-dva i da ona ne potpale fitilj lančanih korekcija cena – od zelene pijace, preko saobraćaja do pekara.

Prema poslednjim saznanjima NBS svojom novčanom politikom (kamatama, pre svega) može da utiče na oko polovinu cena na našem tržištu. Sve ostalo je van njene moći.

Još ako joj izostane podrška vlade, ali ne samo u kontroli regulisanih cena, već i u visokoj i deficitarnoj javnoj potrošnji, jasno je da rezultat u pogađanju ciljane „raklje” mora biti osetan prebačaj. U pismu guvernerke se s pravom govori i o tome. Kako su, međutim, usvojenim budžetom za 2013. predviđeni visoki izdaci za izdržavanje države, realna je bojazan da joj s te strane neće biti mnogo pomoći.

Guvernerka, takođe, vladi skreće pažnju na nedopustivo visoka poskupljenja hrane na koje ona svojim merama ne može da utiče. S pravom. To je zadatak vlade. Lanjska suša je bila u celom regionu, ali sve susedne zemlje imaju inflaciju ispod pet (Mađarska) ili tri procenta (Bugarska). Te stope su dovoljan dokaz da je suša loš izgovor za našu neorganizovanost i slabosti u privrednom sistemu koji inflacija jako skupo kažnjava.