Портрет без рама: Милан Бачевић

Милан Бачевић, министар просторног планирања, природних ресурса и рударства, има богату политичку биографију и више од две деценије политичког искуства, али се није много експонирао. У жижу интересовања јавности доспео је тек недавно када је подржао истраживања налазишта никла. Таман када се око тога слегла прашина поново је на себе скренуо пажњу жељом да „оживи стогодишњи сан Србије и да са свим грађанима досања” изградњу канала на Морави који би спојио северну Европу с Егејским морем.

У Мораву се, каже, није заљубио као грађанин Краљева, већ у Скопљу, као бруцош просторног планирања на тамошњем Географском факултету. И после толико година, великом заговорнику овог пројекта коначно се указала шанса да, како сам каже, са стручног аспекта допринос оживљавању идеје коју сматра генијалном. „Питање је тренутка кад ћемо је спровести”, убеђен је министар који значај давнашње замисли поистовећује са мегапројектом „Три клисуре” на Јангцекгјангу у Кини.

Овај професор просторног планирања на Приштинском универзитету у Косовској Митровици важи за човека од поверења председника државе Томислава Николића. Њихово пријатељство датира с почетка деведесетих. Заједно су изабрани и истог дана ступили на политичке функције као посланици Српске радикалне странке из Крагујевца, односно Краљева. Пријатељство су додатно учврстили удајом Бачевићеве кћерке Милене за Бранислава, млађег Николићевог сина.

Овај високо рангирани функционер СНС-а је по доласку на власт био виђен за шефа Николићевог кабинета, као и за његовог саветника. Те функције је заменио министарским местом у кабинету Ивице Дачића на које је, каже, дошао на основу стручности, а не због пријатељства с председником Србије, мада се спекулише да се у Влади налази због присних контаката с партијом Јединствена Русија Владимира Путина. „Веома сам наклоњен Русији и ја уживам њихову наклоност. И мислим да то Србија може да искористи”, рекао је министар.

Осим доприноса јачању веза са Истоком Бачевић је појачао и музичарски тим Дачићевог кабинета. Он свира на чак седам жичаних инструмената – од гитаре, преко контрабаса до тамбурице. Обавезан ритуал на свим његовим слављима јесте да узме гитару у руке и да забави госте евергрин хитовима, староградским песмама, али и изворном народном музиком.

Овај професор-политичар, који је у два мандата био посланик СРС-а и заменик министра за науку и технологију до 2000, велики је заљубљеник у природу. Кад му се испразне батерије због послова и обавеза, оставља телефон, напушта све и одлази у шуму. Каже да бира Хомоље, Кучај, Голију. Не носи чак ни храну, већ једе биљке, рибу коју улови, пужеве. Пошто има много времена за размишљање, током тих месеци потпуне слободе, Бачевић је успео да припреми магистарски, а касније и докторски рад.

Има још један необичан хоби. Више од пет деценија скупља крстове, а љубав према вери пренео му је прадеда Љубан. У колекцији има више од 300 хришћанских реликвија, од старог доба до 21. века.

Маријана Авакумовић