Преча посла

Сан је плод подсвести, делом ослоњен на преживљено и виђено. Многи желе (сањају) да њихов лепи сан, једног дана, постане јава. Сви имају право да сневају и сањаре, па и министри. Али, с обзиром на овлашћења каква имају, снови министара нису безазлени!

Погађате, имам на уму сан Милана Бачевића, министра за природне ресурсе и просторно планирање. Рекао је да 40 година сања бродове на Морави! На водном путу, који Мораву преко Вардара спаја са Егејским морем. Министар је, као на јави, у сну видео све: проширено и продубљено корито Мораве, са десетинама милиона кубика ископане земље и камена, преводнице, флоту речно-морских бродова до 1.500 тона крцатих робом, хидроелектране. Током изборне кампање напредњаци су помињали и овај, стари и заборављени пројекат и министар је, вероватно с врха странке, добио бар зелено светло ако не и налог да испуни обећање и одржи реч. Да сан постане јава.

Бачевић је с Кинезима већ постигао договор да ураде студију о изводљивости и Кинези су, наводно, прионули на посао: раде ту студију и то, министар тврди – без динара! Још је преостао важан, чак најважнији, део посла: да се нађе банка која ће да одобри огроман зајам од 15 милијарди долара, да се Грци, до гуше задужени, придруже идеји. Македонци немају избора: ако две земље, са почетка и краја водног пута, желе пролаз – онда ће морати да дају ,,службеност пролаза”, с тим што ће ту деоницу да финансира вероватно Србија. У виду зајма или поклона...

Нe страхујем – већ бринем. Волео бих да је наш министар за просторно планирање размишљао и сањао и о другим, мање амбициозним али неодложним пословима. Бачевић каже да „у влади није било никаквог отпора”, што значи ни питања. Још мање да су затражени докази: да ли ће, и кад ће огромни улог од 15 милијарди долара да се исплати? Можда су премијер и остали министри били превише деликатни и уздржани, па нису хтели да ,,пробуде” колегу и кажу: само ти сањај, али ми имамо преча посла.

На пример, да сањамо о наводњавању. О две жетве, да укинемо смену родних и неродних година, да више никад немамо штету, какву смо истрпели прошлог лета, која је однела две милијарде евра! Србија има само пет милиона хектара обрадивог земљишта и мора да узорно искористи сваки педаљ. Да се уклоне парлози и шипражје и равни атар Војводине и брдски предели, јужно од Саве и Дунава, постану „башта Европе”, непресушни ревир хране, коју ћемо да продамо на пијацама света. И брзо зарадимо лепу своту евра.

Србија мора да зајми, али да отвори „четворе очи” како ће да утроши скуп кредит. Није било погрешно што смо, у прошлости, узимали зајмове већ што је тај новац страћен у ,,снове” и немогуће замисли политичких моћника, од врха државе до општине. Покојни Иван Стамболић је рекао да је то било време кад је ,,грам власти био тежи него ока памети”!

Млађан Динкић упозорава да смо поприлично дужни. Само за камате годишње плаћамо повериоцима 600 милиона евра! Стењемо под тим теретом јер зајмљено није паметно уложено. Годинама су туђим, народним, парама финансирани нечији снови и нестварне замисли. Неколико деценија имали смо социјализацију губитака: један (некажњено) расипа – сви плаћају!

Улагање у сваку привредну грану, у пољопривреду поготово, није ризично ни опасно. Није тачна стара изрека: „Дуг је зао друг”. Напротив, веома је исплативо да искористимо воду Дунава, Тисе, Саве, Дрине, па и огромног слива Мораве, да се бранимо од суше! Искусни стручњаци тврде да се улагање у заливна поља враћа врло брзо, често и после годину дана и доноси приличну добит.

Не спорим (уосталом нисам ни квалификован) техничку ваљаност министровог сна и пројекта МВЕ (Морава–Вардар–Егеј). Једног дана, кад остваримо друге исплативије замисли и пројекте, можда ће да се стекну услови и да се овај оствари, да Моравом, као што Бачевић сања, заплове велике лађе. Али до тада, хвата ме језа. Да будем отворен и искрен: плашим се да сан, као лични доживљај једног министра не постане општа, нова, јавна мора...

Новинар, председник Покрета богата Србија