Нису нам потребне ГМО биљке

Ваљево – Све су већи притисци да генетски модификовани организми, изменама и допунама постојећег рестриктивног закона, на велика врата уђу у Србију. Људи од струке кажу да би то, поред осталог, био нож у леђа органској производњи хране, финансијско уништавање српског аграра, али и неспорно излагање здравља нације бројним ризицима. Легализовање ове производње доводи се у везу са условљавањем за пријем Србије у Светску трговинску организацију па и ЕУ.

На ову тему разговарали смо са Милицом Војић Марковић, председницом Одбора за заштиту животне средине у Скупштини Србије и народним послаником из Ваљева. Један од мотива за разговор био је и тај што је ваљевски крај већ мапиран као центар за органску производњу у воћарству а што је у непомирљивом односу са производима и храном добијеном из биљних врста и житарица са вештачки промењеном генетском структуром. Међу првима против ГМО глас су подигли произвођачи меда са простора Колубаре и брда захтевајући од државе и надлежног скупштинског одбора да једну такву „биолошку екскурзију“ никако не дозволи. Наша саговорница објашњава да су моћне компаније које стоје иза овог пројекта још пре више од две деценије почеле да убеђују јавност да се ради о бројним предностима ГМО, од отпорности таквих биљака и житарица на болести до високих приноса.

– Ништа од тога није тачно, јер би само Аустралија уз квалитетну обраду могла да храни свих седам милијарди становника на Земљи. Што се тиче високих приноса и зараде, изузимајући неколико великих светских компанија, још није забележено да се чак и амерички фармер обогатио. Од наведене хране за сиромашне једино је сито неколико великих и богатих светских компанија и, нажалост, они који се баве лечењем последица од конзумирања такве хране и производа. Кад је Србија у питању, могу навести само један податак да би држава и наши у светским размерама познати институти само од извоза семена кукуруза годишње губили око 100 милиона евра. Навела сам семе, јер се оно за ГМО производњу искључиво увози, и то по изузетно високим ценама. Иначе, мишљења о употреби ових намирница у људској исхрани од самог почетка су углавном негативна. Тако Светска здравствена организација као највеће ризике за људско здравље наводи: токсичност, тенденцију изазивања алергијских реакција а већ у трећој или четвртој генерацији изазива стерилност, туморе и повећану смртност. Све су ово неки од разлога да се пред наведени облик биоинжењеринга стави велика рампа и спречи његова легализација и увођење у законске оквире – каже посланица Војић Марковић, наводећи пример групе чланица Светске трговинске организације као што су Француска, Швајцарска, Аустрија, Немачка, Бугарска, Словенија и још неколико других које су се својим националним законодавством заштитиле од комерцијалне производње и промета генетски модификоване хране.

– Србија је 2009. донела закон о ГМО, који је рестриктиван и брани њихову производњу и промет у комерцијалне сврхе и не би га требало мењати. Будућност Србије је у органској производњи здраве хране и ми смо, примера ради, једна од десет земаља у свету која извози највеће количине семенског кукуруза. Све би то са легализацијом ГМО пало у воду, али и на лош глас би брзо стигла и производња воћа, поврћа, сунцокрета, уљане репице, кукуруза и других производа са нашег простора. Осим тога, наши пољопривредни институти, који су на добром гласу у свету, били би продати или затворени а лиценце домаћих производа и хибрида уништене. Исто тако не сме се сметнути с ума да тамо где се гаје ГМО културе, оне и те како утичу на постојеће аутохтоне врсте, угрожавајући при том локални биодиверзитет – наводи наша саговорница. Она сматра да, без обзира на одређене притиске, не треба журити са прослеђивањем допуна актуелног Закона пред посланике. Наиме, многе чланице Европске уније траже да се до краја године организује референдум после којег ће свака земља моћи да утврђује које ГМО жели и планира да гаји. Истовремено, Европска банка за обнову и развој одбила је да кредитно подржи пројекат америчке компаније „Монсанто“ која је светски лидер у производњи генетски модификованих организама, за ширење посла на тржишта Србије, Бугарске, Мађарске, Украјине и Турске.

Иначе, допуне и измене Закона о генетски модификованим организмима требало би да се пред посланицима Скупштине Србије нађе у јуну ове године.

Будо Нововић