Историјске музичке вредности

Било је то вече једног од највећих живих руских композитора Родиона Шчедрина и његове супруге, легендарне балерине Маје Плисецке. Публика их је поздравила бурним аплаузима, на почетку, на средини и на крају концерта. Р. Шчедрин (1932) данас је уважени руски маг-композитор, једини аутор чијих су чак седам премијера – балета и опера изведених на сцени Бољшог театра. Композитор је симфонијске, клавирске и камерне музике засноване на руском фолклору. Таква је била и увертира "Руске фотографије" изведена на почетку. Вредело би нешто више знати о садржају појединих ставова, јер се у њима чуло све – од популарних романси "Очи чорније", преко "Вечерњег звона" до пуцњева и сл. Очигледно програмска музика (ставови: "Древни град Алексин", "Бубашвабе по Москви", "Коктел-Стаљин", "Вечерњи звон") понудила је много савременији и модернији израз у новијим делима руског композитора од оног ранијег кога боље познајемо, а који је у потпуности био зароњен у руски фолклор.

Нарочито изненађење је представљао Концерт за клавир и оркестар бр. 6 (Concerto lontano), сав саткан од неизречених мисли, кратких фрагмената, атмосфере коју граде клавир и гудачи, али која се не исказује ни као мелодија, тема, фраза нити као виртуозност, надметање, дијалогизирање. Концерт протиче у два равноправна блока – у солистичком и оркестарском који се допуњују, а нигде не доминирају нити побеђују један другог.

Модеран хармонски језик, растројено оркестарско ткиво, ансамбл предвођен нашим Сретеном Крстићем дочарао је високим стандардима свирања. Сјајна, млада, лепа и насмејана пијанисткиња Јекатерина Мечетина – свирала је са посебним доживљајем. Додајући на "бис" врло виртуозни Шчедринов комад, уобличила је утиске и у потпуности показала своје изузетне квалитете: крхку душу девојчице и снажну пијанистичку имагинацију. Виртуозитет – бљештав.

Други део концерта заузело је извођење "Кармен свите", веома успелог композиторовог остварења које прерадом и оркестрацијом свих најважнијих делова из Бизеове опере "Кармен"до те мере развија и надграђује узорак да се Шчедринов поступак и домет могу ставити у исту раван са Равеловом оркестрацијом Мусоргскијевих "Слика са изложбе". Све је прштало, пре свега на изузетан начин употребљена секција удараљки која се јавља у многобројним варијантама, чак и као мелодијски инструмент.