Москва чека став Београда

„Русија не може да спречи сецесију Косова од Србије уколико се са тим сагласи Србија”, изјавио је јуче за „Политику” руски политиколог и историчар Модест Алексејевич Колеров.

Он је на маргинама трибине „Спољна политика савремене Русије и Руси ван Русије”, одржане у организацији Центра за студије Филозофског факултета у Београду, рекао да су из Москве у Београд у неколико наврата стизали захтеви да се ситуација на терену подробно објасни, да се изнесу чињенице и да се јасно саопшти који су коначни интереси које Београд заступа у овом случају.

Објективно, Русија ће свој став у вези са јужном покрајином моћи да дефинише тек онда када је Србија позове да иступи у улози гаранта таквог решења.

Русија не може да наступа у име Србије, објашњава Колеров. „Очекивати другачије не би било коректно. Ово не значи да ми не бисмо могли да дефинишемо своју позицију и у оваквим околностима. Али без јасног српског става и без позива Београда на укључивање у целу причу, нама су руке везане”, додаје он.

„Ипак, гледано из руске перспективе, мислим да би најбоље решење било кантонизација или нека врста поделе Косова” сматра Колеров који је државни саветник Руске Федерације првог ранга и издавач и власник више медија.

Руски председник Владимир Путин најавио је скори долазак у Србију. Шта је могуће очекивати од његове посете?

Мислим да би председник требало, пре свега, да провери како се спроводе договори које је у ранијим сусретима закључио са бившим српским председником Борисом Тадићем. Тек на основу тих сазнања могуће је одредити којим правцем би даље могла да се развија сарадња наших двеју земаља.

Економска и политичка моћ САД на међународном плану опада. То би могло да изазове кризе у многим деловима света. Шта је Русија дужна да учини како би се адаптирала тим новим околностима?

Главни приоритети данашње Русије свакако су безбедност и заштита од тероризма с југа. Русија се наоружава, и то је њен глави пут адаптирања на актуелне околности. Истовремено, Русија је већ дуже време све озбиљнији партнер Кине која нас ни на који начин не угрожава, ни економски ни политички ни војно. Наше две земље упућене су једна на другу и као велики потрошач (Кина) и велики извозник (Русија) енергената. Могућности за сарадњу заиста су велике.

Финансијску кризу на Кипру многи виде, пре свега, као обрачун између Русије и Немачке. Колико је истине у томе и колико ће све што се дешава у вези са Кипром утицати на односе Русије и ЕУ?

Многи Кипар данас виде, пре свега, као место на којем се чувају руске паре, а чији основни извор је – корупција. Ипак главна ствар у целој овој причи јесте то што Немачка настоји да новонасталу ситуацију, а ту се мисли и на невоље које су задесиле Португалију, Шпанију, Италију, Грчку... искористи за себе. Дакле, немачке активности нису толико усмерене против Русије, колико су у функцији јачања нове, водеће улоге коју ова земља настоји себи да обезбеди у оквирима Европске уније.

У сваком случају, уколико ЕУ одобри најављену комунистичку конфискациону реформу на Кипру, знатно ће нарушити односе какве сада има са Русијом.