Краљ Лир не може на тендер

Позоришни живот Републике Србије, а самим тим и један од најрепрезентативнијих сегмената домаћег савременог стваралаштва, озбиљно је угрожен новим Законом о јавним набавкама. Поменути закон није уважио елементарне чињенице на којима се темељи пракса позоришног рада свуда у свету, те овдашњим театрима налаже, између осталог, и спровођење јавних набавки у случају ангажовања уметничких стваралаца (писаца, редитеља, глумаца, оперских певача, композитора, сценографа...). Ово се наводи у писму које ће данас бити упућено премијеру Ивици Дачићу, а поводом ступања на снагу Закона о јавним набавкама 1. априла.

Писмо су иницирали и потписали Југословенско драмско позориште, Београдско драмско позориште, Атеље 212, Битеф театар, Звездара театар, Народно позориште из Ужица, позориште „Тоша Јовановић” из Зрењанина, Народна библиотека Србије, као и друге установе културе, са апелом да им премијер Дачић омогући да се у оквиру законских могућности обезбеди изузимање програма установа културе из примене новог закона о јавним набавкама. Биће послато и Министарству финансија и привреде, Управи за јавне набавке, Министарству културе и информисања, Секретаријату за културу града Београда…

Спровођење јавних набавки, наводи се у писму, у директној је супротности са логиком уметничког, креативног рада, а свој апсурдни положај позоришне куће поткрепљују конкретним примерима:

– Кад се припрема представа, набавља  се материјал за израду сценографије, костимографије, као и услуге које подразумевају ауторско ангажовање редитеља, глумаца, сценографа, костимографа,  затим маркетиншке услуге... Ове набавке обављају се управо ради даље продаје и пласмана производа: представе. У питању су специфичности и искључивости одређене ауторовом замисли и сходно томе несврсисходно је спроводити поступак јавне набавке, јер за одређене материјале и технологије специјализовано је једва једна до две фирме (на пример степ ципеле). Аутор, односно сценограф или костимограф одређују прихватљивост избора на основу своје ауторске замисли.

Такође, у поступку реализације сценографија и костимографија, наводи се даље у писму, временски фактор је још један разлог за изузимање установа културе из режима ЗЈН. Технички је врло тешко благовремено спровести поступак јавне набавке с обзиром на то да за комплетну опрему представе позориште има између месец и два месеца. Избора драмских писаца, редитеља, сценографа, костимографа... није подложан поступку јавних набавки, јер циљ рада у театру није могуће процењивати с финансијским параметрима, већ се он процењује уметничким критеријумима.

– Евидентно је да при доношењу закона нису узети у обзир аргументи који указују на процес рада у позоришту, у коме управни одбор, а не комисија за јавне набавке, мора да одобри ангажман одређеног писца или редитеља. Не може тендерска комисија одлучити кога ће писца режирати који редитељ, или ко ће играти краља Лира, јер ти људи једноставно немају знање о позоришној пракси и естетици, што је потпуно разумљиво. Када је у питању Битеф фестивал, ту одлуку доносе селектори, јер замислите селекцију фестивала која зависи од мишљења комисије за јавне набавке, у којој седи неко ко вероватно никада није ни био на Битефу. А новац за представе и фестивале је ионако ограничен буџетом који је сведен на минимум. Уговори су доступни оснивачу, све је јавно. Зато не желимо да пристанемо на овај апсурдни систем који би озбиљно угрозио рад институција, и то у тренутку када се читава област културе бори за голи опстанак – каже Јелена Кајго, директорка Битеф театра.

Тамара Вучковић, челница Југословенског драмског позоришта сматра да ће Закон о јавним набавкама потпуно укочити рад позоришта, али и изражава наду да ће се после ове иницијативе предузети одређени кораци.

Од 1. априла морамо да шаљемо Агенцији за јавне набавке да нам одобри преговарачки поступак, што успорава динамику процеса рада. То је питање ауторског дела које је другим законима заштићено. Не може наш рад да се поистовети са набавком сијалица, чишћењем зграда, обезбеђењем портира – тврди Маша Михаиловић, директорка БДП-а.

-----------------------------------------------------------------

И издавачи на губитку

Захваљујући новим одредбама Закона о јавним набавкама, објашњава Радош Љушић, директор „Службеног гласника”, ово јавно предузеће изгубиће 45 одсто послова. Наиме, до сада, сви тендери су морали да се објављују у „Службеном гласнику”, а по новим одредбама Закона о јавним набавкака само тендери већи од пет милиона динара. Рачуница показује да ће „Службени гласник”, само по овом основу, изгубити ове године 325 милиона, а догодине чак 450 милиона динара. Поред тога, и „Службени гласник” мора да расписује тендер за набавку папира и осталог репроматеријала, као и сва друга јавна предузећа.

У Заводу за уџбенике из Београда, пошто немају своју штампарију, објашњава Иван Прибићевић, директор сектора за стратегију и развој, морају да расписују тендер за штампање сваке књиге и чекају најјефтинију понуду. Најјефтинију, а не и најквалитетнију, јер би се увек неко нашао да пита зашто се Завод одлучио за скупљу варијанту. Ем не може да се изабере најквалитетнија понуда, ем све ово продужава рокове штампања за најмање две недеље, док се не заврши процедура избора штампарије. Тендер, наравно, мора да се расписује и за набавку папира и свега другог што је Заводу за уџбенике потребно за нормалан рад.