Kralj Lir ne može na tender

Pozorišni život Republike Srbije, a samim tim i jedan od najreprezentativnijih segmenata domaćeg savremenog stvaralaštva, ozbiljno je ugrožen novim Zakonom o javnim nabavkama. Pomenuti zakon nije uvažio elementarne činjenice na kojima se temelji praksa pozorišnog rada svuda u svetu, te ovdašnjim teatrima nalaže, između ostalog, i sprovođenje javnih nabavki u slučaju angažovanja umetničkih stvaralaca (pisaca, reditelja, glumaca, operskih pevača, kompozitora, scenografa...). Ovo se navodi u pismu koje će danas biti upućeno premijeru Ivici Dačiću, a povodom stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama 1. aprila.

Pismo su inicirali i potpisali Jugoslovensko dramsko pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Atelje 212, Bitef teatar, Zvezdara teatar, Narodno pozorište iz Užica, pozorište „Toša Jovanović” iz Zrenjanina, Narodna biblioteka Srbije, kao i druge ustanove kulture, sa apelom da im premijer Dačić omogući da se u okviru zakonskih mogućnosti obezbedi izuzimanje programa ustanova kulture iz primene novog zakona o javnim nabavkama. Biće poslato i Ministarstvu finansija i privrede, Upravi za javne nabavke, Ministarstvu kulture i informisanja, Sekretarijatu za kulturu grada Beograda…

Sprovođenje javnih nabavki, navodi se u pismu, u direktnoj je suprotnosti sa logikom umetničkog, kreativnog rada, a svoj apsurdni položaj pozorišne kuće potkrepljuju konkretnim primerima:

– Kad se priprema predstava, nabavlja  se materijal za izradu scenografije, kostimografije, kao i usluge koje podrazumevaju autorsko angažovanje reditelja, glumaca, scenografa, kostimografa,  zatim marketinške usluge... Ove nabavke obavljaju se upravo radi dalje prodaje i plasmana proizvoda: predstave. U pitanju su specifičnosti i isključivosti određene autorovom zamisli i shodno tome nesvrsishodno je sprovoditi postupak javne nabavke, jer za određene materijale i tehnologije specijalizovano je jedva jedna do dve firme (na primer step cipele). Autor, odnosno scenograf ili kostimograf određuju prihvatljivost izbora na osnovu svoje autorske zamisli.

Takođe, u postupku realizacije scenografija i kostimografija, navodi se dalje u pismu, vremenski faktor je još jedan razlog za izuzimanje ustanova kulture iz režima ZJN. Tehnički je vrlo teško blagovremeno sprovesti postupak javne nabavke s obzirom na to da za kompletnu opremu predstave pozorište ima između mesec i dva meseca. Izbora dramskih pisaca, reditelja, scenografa, kostimografa... nije podložan postupku javnih nabavki, jer cilj rada u teatru nije moguće procenjivati s finansijskim parametrima, već se on procenjuje umetničkim kriterijumima.

– Evidentno je da pri donošenju zakona nisu uzeti u obzir argumenti koji ukazuju na proces rada u pozorištu, u kome upravni odbor, a ne komisija za javne nabavke, mora da odobri angažman određenog pisca ili reditelja. Ne može tenderska komisija odlučiti koga će pisca režirati koji reditelj, ili ko će igrati kralja Lira, jer ti ljudi jednostavno nemaju znanje o pozorišnoj praksi i estetici, što je potpuno razumljivo. Kada je u pitanju Bitef festival, tu odluku donose selektori, jer zamislite selekciju festivala koja zavisi od mišljenja komisije za javne nabavke, u kojoj sedi neko ko verovatno nikada nije ni bio na Bitefu. A novac za predstave i festivale je ionako ograničen budžetom koji je sveden na minimum. Ugovori su dostupni osnivaču, sve je javno. Zato ne želimo da pristanemo na ovaj apsurdni sistem koji bi ozbiljno ugrozio rad institucija, i to u trenutku kada se čitava oblast kulture bori za goli opstanak – kaže Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra.

Tamara Vučković, čelnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta smatra da će Zakon o javnim nabavkama potpuno ukočiti rad pozorišta, ali i izražava nadu da će se posle ove inicijative preduzeti određeni koraci.

Od 1. aprila moramo da šaljemo Agenciji za javne nabavke da nam odobri pregovarački postupak, što usporava dinamiku procesa rada. To je pitanje autorskog dela koje je drugim zakonima zaštićeno. Ne može naš rad da se poistoveti sa nabavkom sijalica, čišćenjem zgrada, obezbeđenjem portira – tvrdi Maša Mihailović, direktorka BDP-a.

-----------------------------------------------------------------

I izdavači na gubitku

Zahvaljujući novim odredbama Zakona o javnim nabavkama, objašnjava Radoš Ljušić, direktor „Službenog glasnika”, ovo javno preduzeće izgubiće 45 odsto poslova. Naime, do sada, svi tenderi su morali da se objavljuju u „Službenom glasniku”, a po novim odredbama Zakona o javnim nabavkaka samo tenderi veći od pet miliona dinara. Računica pokazuje da će „Službeni glasnik”, samo po ovom osnovu, izgubiti ove godine 325 miliona, a dogodine čak 450 miliona dinara. Pored toga, i „Službeni glasnik” mora da raspisuje tender za nabavku papira i ostalog repromaterijala, kao i sva druga javna preduzeća.

U Zavodu za udžbenike iz Beograda, pošto nemaju svoju štampariju, objašnjava Ivan Pribićević, direktor sektora za strategiju i razvoj, moraju da raspisuju tender za štampanje svake knjige i čekaju najjeftiniju ponudu. Najjeftiniju, a ne i najkvalitetniju, jer bi se uvek neko našao da pita zašto se Zavod odlučio za skuplju varijantu. Em ne može da se izabere najkvalitetnija ponuda, em sve ovo produžava rokove štampanja za najmanje dve nedelje, dok se ne završi procedura izbora štamparije. Tender, naravno, mora da se raspisuje i za nabavku papira i svega drugog što je Zavodu za udžbenike potrebno za normalan rad.