Уз индекс и партијска књижица

Седница Сената Универзитета у Београду, која је прекинута 25. априла због упада студената, требало би да буде одржана сутра. Расправу о школаринама прекинули су 25. априла представници "Студентског протеста 2007", које је ректор Бранко Ковачевић назвао прво "самоорганизованом групом људи" а затим и припадницима Анархосиндикалистичке иницијативе.
– Није тачно да смо чланови поменуте левичарске организације. Студентски протест је организован демократски, све одлуке се доносе на студентским зборовима који су отворени за све академце. Чак и да је неко од нас и члан Анархосиндикалистичке иницијативе, не видим зашто би се то право оспоравало. Студентима није забрањено да буду чланови политичких парија, покрета или организација. Уосталом, председник Студентског парламента је члан Демократске странке Србије. Нашим протестима не диригује ниједна од њих – истиче Владимир Симовић, студент Филозофског факултета.

Последње истраживање Студентске уније Србије показало је да само пет одсто високошколаца има чланску карту неке од политичких партија. Иако закон каже да "на високошколској установи није дозвољено политичко, страначко или верско организовање и деловање", ипак је јавна тајна која је студентска организација увек уз власт, а која уз опозицију.

После укидања Закона о универзитету из 1998. године који је, према оцени многих, у великој мери угрожавао његову аутономију, питање политике на високим школама поново је покренуто и недавним избором члана Извршног одбора Омладине Демократске странке Србије за председника Студентског парламента Београдског универзитета. Он је одмах "замрзао" своју партијску функцију, али дискусија тиме није прекинута. Напротив, повод за њен наставак може бити предстојећи избор за студента проректора.

Саговорници "Политике" са Београдског универзитета углас кажу да политика не би требало да залази у академско поље, али да се посредно, ипак, осећа њен утицај. Ректор професор др Бранко Ковачевић оцењује да је политика постала профитабилан посао и да тек променом система вредности, када људи буду могли да живе од свог рада, неће морати да обезбеђују егзистенцију кроз ту делатност.

Др Србијанка Турајлић, професорка Електротехничког факултета, сматра да политика није имала пресудан утицај при избору факултетских руководстава, али се присуство странака у том поступку могло видети. "У оној мери у којој професори имају свест да је ово изузетно страначки оријентисана држава и иду линијом мањег отпора, биће више политике, јер ће се бирати људи који могу да отворе врата сваког министарства без обзира на то ко буде седо у њима".

Да значајну улогу у одбрани аутономије универзитета имају лични ауторитет и храброст, потврђују и речи др Чедомира Чупића, професора Факултета политичких наука. Он каже да те две особине представљају брану за партијски утицај.

– Међу мојим колегама професорима има људи на значајним положајима у појединим странкама чији утицај још није сведен на идеалну меру, али је веома умерен. Тек скоро смо изашли из једнопартијског идеолошког обрасца и потребно је да прође неко време да људи схвате каква је функција универзитета и како га треба штитити од страначких интереса – напомиње Чупић и додаје да је партијама лакше да утичу и понекад манипулишу студентима него професорима, јер је реч о младим људима пред којима је стручна, научна и политичка каријера. Осим послушника, како каже професор Чупић, политичким организацијама су потребни и људи који поседују знање и идеје, па оне отуда показују интересовање за академско поље у којем се ствара друштвена елита. И у свету, сматра он, постоје такве тежње, али и начини да се оне ограниче.

– Аутономија универзитета се штити најпре законом, али и добрим обичајима и традицијом. То ће временом доћи и код нас. Ево, већ долазе млади људи, школовани у иностранству и доносе такве обичаје и суздржаност. Наравно, људи ће увек припадати неким оријентацијама и идеологијама, али их треба спречити да то употребљавају или чак злоупотребљавају на универзитету – закључује Чупић.

На немогућност потпуног елиминисања страначког уплива у школство указује и социолог мр Јово Бакић, асистент на Филозофском факултету, али каже да се он може ограничавати. Кључно питање за њега јесте да ли се политика посматра као борба за опште добро или за страначке или личне интересе.

– Ко прати политичку историју Србије зна да је наше друштво увек било политизовано. И данас се странке "туку" око универзитета, чак и око основних и средњих школа. Политичка култура је усмерена ка странкама и тешко да ће се то брзо променити. Мало је оних који се не опредељују страначки. Чак и они који кажу да су све странке лоше определе се за једну под изговором да нису све подједнако лоше – објашњава Бакић и оцењује да је лоше када се политичке каријере праве на универзитету. Он такође подсећа да је политика увек желела да уђе на универзитет и то не само у Србији него свуда, јер су студенти подмладак интелигенције, група из које се регрутују будући политичари и руководиоци: "Ако странке не могу легалним путем да то остваре, наћи ће други начин. Функционери њихових подмладака ће инструментализовати студентске организације за спровођење страначке политике".