Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта чека „Јат ” на путу до стратешког партнера

Шта чека „Јат ” на путу до стратешког партнера
Јат: Губици држави, а у будућност са странцима (Фото Танјуг)

Представници авио-компаније „Етихад” из Уједињених Арапских Емирата после заједничке конференције са „Јатом” јасно су поручили да је њихов посао да осигурају профитабилне летове и да је о стратешком партнерству још рано говорити. Намеће се логично питање – да ли смо се рано порадовали да смо већ удомили једног од највећих и вишегодишњих губиташа и докле ће ићи интересовање „Етихада”?

Јасно је да су најаве о заједничком управљању новом авио-компанијом на дугом штапу, будући да би експерти „Етихада” тек требало да прегледају податке о пословању српске компаније како би размотрили видове евентуалног стратешког партнерства.

За сада знамо бар две ствари. Најпре то да ће дугове „Јата” преузети држава (порески обвезници), али и то да је уговор о комерцијалној сарадњи веома добар почетак. Обухваћена је сарадња на 46 дестинација, као и увођење заједничких летова ка 21 месту у саобраћајној мрежи „Етихада” и ка 23 „Јатова” одредишта.

Један од услова за неку трајну сарадњу осим дугова јесте и свођење броја запослених на неки оптималан број. Сазнајемо да програм за добровољан одлазак из компаније не иде како је планирано. У току прошле недеље за одлазак се пријавило свега седморо запослених, а пријављивање траје до 24. априла. Поређења ради, „Јат” има више од 1.200 радника. А што се тиче споразума са „Етихадом”, запослени на њега тренутно гледају као на било који други споразум о заједничким летовима.

Ширење мреже веома је добро за нашег националног авио-превозника, сматра економиста Милан Ковачевић. Он каже да ће то бити веома важно не само за „Јат”, већ и за Београд као регионални аеродромски центар.

– Што се тиче даље сарадње са „Етихадом”, ваља бити стрпљив. И они су рекли да за то треба времена, а странци не воле да ми било шта прејудицирамо. Било би добро да се сада закључе уговори и са „Ер Берлином”, који је делом такође у саставу „Етихада” – сматра Ковачевић, потврђујући и да је сада потпуно јасно да ће сви дугови „Јата” пасти на терет пореских обвезника.

– Дугови „Јата” су огромни и износе негде око 170 милиона евра. Осим тога, ту је и велики проблем нереализованог посла са „Ер басом” за који је уплаћен аванс. Све ће то морати да се расплете пре неког коначног решења за „Јат” – каже он.

Редакција „Политике” недавно је упутила „Ер басу” питања која су се односила управо на ову проблематику – шта ће се десити са 23,5 милиона долара који су унапред уплаћени за куповину авиона и да ли сарађују са нашом владом по овом питању? Али, само су кратко одговорили – „не коментаришeмо разговоре које имамо са купцима”.

Да је уговор који су потписали челни људи „Етихада” и „Јата” добра вест и за нашег „носиоца заставе”, али и за нашу земљу, сматра и Слободан Гвозденовић, професор Саобраћајног факултета.

– Овако је проширена дисперзија летова директно из Београда, али и преко „Етихадових” базних аеродрома у Емиратима и у Берлину – оценио је он на РТС-у.

Да подсетимо, Џејмс Хоган, председник компаније „Етихад” и Владимир Огњеновић, директор „Јата”, најавили су у понедељак да ће национална авио-компанија Уједињених Арапских Емирата увести 15. јуна редовне дневне летове између Абу Дабија и Београда, а Хоган је рекао да ће до 15. јуна бити утврђено и даље партнерство између „Јата” и „Етихада”. Раније је министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио да би партнерство „Јата” и „Етихада” подразумевало комплетну модернизацију „Јатове” флоте, односно набавку нових авиона, на основу чега би „Етихад” могао да преузме 49 одсто власништва у „Јату” и закључи дугорочни уговор о управљању компанијом. „Етихад” има флоту од 72 авиона и прошле године остварио је приход од 4,8 милијарди долара. Поседује мањинско власништво и право управљања у немачком „Ер Берлину”, ирском „Ер Лингусу”, у компанији „Вирџин Аустралија” и „Ер Сејшели”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.