„Меки” закони кључ за уређивање интернета

Лари Пејџ и Сергеј Брин нису никог питали да ли могу да направе „Гугл”, нити је Марк Закерберг тражио од било кога дозволу за „Фејсбук”. Слободан, отворен интернет је и даље главни принцип мреже, али све веће кршење приватности, цензура и сајбер-криминал налажу другачија правила игре.

Како регулисати интернет а да остане слободан – била је тема панела којим је јуче у хотелу „Москва” у Београду отворен Дан интернет-домена Србије.

Михаел Ротер, директор Асоцијације немачке интернет-индустрије, нагласио је да је огромна улога интернета у информисању и образовању, а да криминал чини једну десетину мреже.

– Ипак, ако не бринете о безбедности, готови сте – поручио је Ротер.

„Бели” хакери се труде да буду увек корак испред „црних”, али број малвера с којима се стручњаци дневно сусрећу порастао је на 200.000.

Ротер се заложио против блокирања приступа било ком сајту.

– Кад се једном почне с блокирањем, нико неће моћи да зна чему је све онемогућен приступ и у којој мери – нагласио је немачки стручњак.

У име Службе повереника за заштиту података о личности, Невена Ружић послужила се метафором коју су стручњаци изнели на недавно одржаној конференцији о онлајн приватности на Малти.

– Безбедност, приватност и слобода на интернету су као три лоптице којима жонглирамо. Нису исте величине, некад нам је једна важнија од друге, али пошто нисмо професионални жонглери, једна ће често да испадне – рекла је она.

Кад је реч о регулисању интернета, присутна су два екстрема – „тврди” закони које доносе парламенти широм света и који увек каскају за напретком технологије и „меки” закони у виду саморегулације.

Професор Ротер је пренео искуство Немачке, где су власти схватиле да законима не може све да се реши, али да су оне те које морају да обезбеде водеће смернице за „самоуправљања интернетом”.

Закључак панелиста на четвртој годишњој конференцији о развоју интернета јесте да регулаторни оквир мора да се употпуни кроз едукацију, односно ширење свести корисника о свим аспектима коришћења интернета. Заштита приватности није нешто што треба да занима само људе који имају шта да крију.

– Не треба да се изненадимо што нас на интернету тако добро познају. Стално тргујемо својим подацима да бисмо нешто добили, било да је то обавештење о попустима или бесплатно отварање налога. Нама приватност и даље није концепт који нам је близак – закључила је Невена Ружић.

Ј. Ј. К.