Политичка пререгистрација

Одлуком владе од новембра 2005. године омогућен је увоз половних аутомобила у Србију, али само са еколошким "евро 3" мотором, уз плаћање одговарајуће царине и пореза на додату вредност. Све остало, према тој одлуци, требало би да буде незаконито. Сходно томе и набавка аутомобила из Црне Горе. Тадашње чланице благопочивше Савезне Републике Југославије.  И као што обично код нас бива, живот је ишао друмом, а правна решења – шумом. И пре разлаза Србије и Црне Горе, а поготово после референдума у ЦГ 21. маја прошле године, због царинских и пореских олакшица у ЦГ, у Србији је већ било на хиљаде аутомобила са таблицама градова Црне Горе. Иако је та "савезна чланица" још од 2003. имала свој потпуно независан валутни, царински и порески систем.

Али, не лези враже. У предизборној трци, крајем прошле јесени и почетком зиме, било је обећања да ће се, а све због добробити широких народних маса и добросуседских односа, тај проблем решити као, рецимо, 1997. када су једнократном амнестијом у Србији регистрована сва возила са таблицама ондашње Српске Kрајине, Републике Српске и Црне Горе.

Избори завршени, влада изабрана, али нашим друмовима и даље језде десетине хиљаде аутомобила са црногорским таблицама. Да ствар буде још занимљивија, сваким даном све их је више. Безмало са сваким наговештајем да би се њиховим власницима могао догодити царински и правни "опрост" стижу нови контингенти возила.

Нико, па ни наша полиција, не зна колико је у Србији аутомобила са црногорским таблицама. Приче о томе да их је 30.000, 50.000, па чак и више немају никакве везе са реалношћу, осим као додатни аргумент да се попусти онима који су за мале паре преко ЦГ таблица хтели да дођу до јефтинијег аута без савременог мотора и плаћања одговарајућих дажбина мајци Србији. Црна Гора, са својих око 650.000 становника, има у најбољем случају око 120.000 регистрованих аутомобила. Колико од тог броја "трчи" по Србији, остаје само да се нагађа.

С правног становишта вожња аутомобила са црногорским таблицама у Србији, кажу стручни људи, подједнако је  незаконита као и управљање возилима регистрованим у земаља ЕУ, без радне визе ЕУ у пасошима наших грађана. Незаконито је. И тачка.

То што наша полиција, прећутно, без одговарајуће одлуке, ништа не предузима, сасвим је други пар рукавица. Она, разумљиво, не поступа без "наређења".

Актуелни потпредседник владе Божидар Ђелић као и његов министар Велимир Илић веома су склони, за разлику од министра за економију и регионални развој Млађана Динкића, који се томе одлучно противи, да се таквим људима "изађе у сусрет" и омогући им се пререгистрација. Дотле, посланик у Народној скупштини и бивши министар за приватизацију Александар Влаховић у једној ТВ емисији рече како то "мора бити политичка одлука". То ће рећи политичка пререгистрација возила са ЦГ на СРБ таблице. Другим речима, није важно шта кажу прописи. Битан је политички договор.