Портрет без рама: Златан Перучић

Златан Перучић постављен је за првог човека Српске банке, која је 99,2 одсто у државном власништву. Саветник директора „Србијагаса” Душана Бајатовића и некадашњи директор Беобанке, заменио је Ивана Маричића, који је и даље у Српској банци, на функцији саветника председника Извршног одбора.

Јавност је, незванично, сазнала да је Перучић постављен на чело Српске банке као кандидат Српске напрeдне странке. Задатак му је да подржи здрави део привреде, али и становништво, „одобравањем повољних кредита”. Од њега се очекује да Српску банку кадровски ојача.

Каријеру банкара почео је априла 1993. године. Као једини кандидат изабран је за генералног директора Беобанке. По причи београдске чаршије, Слободан Милошевић га је задужио да брине о новцу у домаћим банкама, док је Борка Вучић бринула о новцу на Кипру. Говорио је да кредит Беобанке никада неће добити фирме које су до пара дошле захваљујући разарајућој инфлацији у тој години. Тада Беобанка није хтела да приступи Београдској банкарској групи. Говорио је: „Госпођа Вучић би да удружује банке без капитала, што није неки нарочит економски потез”.

Крајем новембра 2009. Перучић је у Специјалном суду, као сведок на суђењу директору Савезне управе царина Михаљу Кертесу за такозвану аферу „Кипар”, изјавио да му је, док је била на месту директора Београдске банке, покојна Борка Вучић причала да је новац из трезора ове установе изношен на то острво.

„Она ми је једном приликом објаснила да мора да се ’довија’ на најразличитије начине и да, због санкција под којима смо били у том периоду, овим новцем у иностранству набавља нафту, лекове и све остало што је држави потребно”, рекао је Перучић. Али, према његовим речима, девизе трезора Беобанке, док је он био на њеном челу, никада нису пренете преко границе. Објаснио је и да је кредитирање 1.883 предузећа у периоду санкција из царине, а за које се Кертес теретио, било у складу с тадашњим законом.

„С Кертесом смо се консултовали где би било најбоље уложити новац банке јер је Управа царина била један од наших највећих клијената”, рекао је Перучић.

На питање суда по којим критеријумима су предузећима одобравани кредити, он је одговорио „да је главни услов био профит”.

„Ниједан кредит није одобрен ни по приватној ни по партијској линији, већ искључиво у циљу зараде”, свeдочио је Перучић, и да „нема сазнања да је из буџета Савезне управе царина финансиран СПС”, чији је члан од њеног оснивања. Као и да „никада није добио ниједно наређење куда да усмери новац банке или коме да га повери”.

Пре доласка на чело Беобанке био је предсeдник Извршног савета Скупштине града, од 1989. до 1993. године. Студенти Београдског универзитета из друге половине осамдесетих памте га као директора Центра за студентски стандард који је обновио Студентски град.

Рођен је 8. маја 1947. Одрастао на Врачару. Био је ђак Основне школе „Алекса Шантић” и Осме београдске гимназије. Дипломирао је на Правном факултету 1970. године. Отац је три сина.

Александар Микавица