Непознати загађивачи Палића

Суботица – Палићко језеро је поново на прекретници: наредних дана требало би да буде донета одлука да ли ће се оно спасавати бетонским громадама у виду касета или мање агресивним, а како се тврди ефикаснијим методама. Покрајински секретаријат за урбанизам, грађевинарство и животну средину одвојио је 60 милиона динара, а град Суботица 15 милиона, а стручњаци треба да дају мишљење како ће бити утрошена та средства.

До пре неколико седмица није било дилеме да ће новац бити потрошен на подизање бетонског зида у трећем сектору Палића, а по предлогу Института „Јарослав Черни“ чији пројекат ремедијације, тзв. измуљавања, предвиђа изградњу две бетонске касете. По главном пројекту Института, предвиђени су радови у вредности милијарду динара, где је овај бетонски насип тек мали постотак онога што треба учинити. И физички и финансијски најзахтевније је полагање цеви и комплетне апаратуре која ће усисавати муљ и убацивати га у бетонске касете. Само тај сегмент кошта више од 600 милиона динара, и спада у он врсту захвата који се због природе технологије не изводе „на рате“. Међутим, улазак у овако скуп је доведен у питање, иако је за његово довршење потребно обезбедити не тако велики износ новца. С једне стране, пројекат оспорава Савет за воде, формиран при ЈП „Парк Палић“, а потом и др Габор Месарош, саветник градоначелника за питање заштите животне средине.

– Институт „Јарослав Черни“ направио је добар пројекат на задатак који им је погрешно постављен – каже Габор Месарош за „Политику“. – Задатком су наложене мере за измуљавање језера, уместо да потраже и друга доступна решења за ревитализацију Палића. Проблем је сада у томе што је тај пројекат прошао читав низ фаза, од студије до главног пројекта и практично је пред реализацијом.

С друге стране, Савет за воду дао је предлог од 12 корака које би требало предузети како би се смањило даље оптерећивање језера нитратима, и сада се тај предлог формулише у платформу за унапређење еколошког статуса језера и његове околине. Намера је да се овај документ стави пред чланове Градског већа и да тако и ова друга могућност за решење језера добије политичку подршку, али и постане равноправан документ на основу којег би се могло радити на даљем спасавању Палића.

Како је предвиђено платформом, све будуће акције деле се у четири групе: спречавање даљег загађивања Палића, унапређење управљања језером и околином, решавање последица досадашњих негативних утицаја и праћење стања квалитета воде и животних заједница. Тако се предвиђа, пре свега, да се попишу расути извори из којих се у Палић и даље сливају непречишћене воде. Наиме, у туристичком делу језера и даље су присутне бактерије фекалног порекла, а до сада нико није успео да утврди одакле долазе. Зато је неопходна изградња канализационе мреже на Палићу, њено повезивање са пречистачем, формирање заштитне тампон-зоне око језера где би се садило зеленило, саветовање ратара чије њиве излазе на језеро. Осим тога, неопходно је и да се пооштри дозвољени ниво за азот и фосфор, јер тренутно испуњава критеријум за текуће, али не и стајаће воде.

То су мере које би, по мишљењу стручњака, дале резултате, а Месарош истиче и потребу да се ефикасније управља рибљим светом језера и његов састав прилагоди како би језеро и боље изгледало. – Измуљавање остаје као једна од крајњих мера, али сматрамо да није потребно да се предузима у читавом језеру, већ пре свега у туристичком делу – каже Месарош.