Компромис за јаку Европу

Догодило се оно што је и предвиђано. На четрнаест месеци замрзнутих ставова између Берлина и Париза стављена је тачка. Постигнут је споразум, уз неизбежни компромис. Ни социјалиста Франсоа Оланд, ни конзервативна Ангела Меркел не желе да уђу у историју као лидери који због својих непомирљивих ставова угрожавају пројекат Европска унија. Како су нас последњих месеци уверавали неки од најеминентнијих аналитичара из Париза, Брисела или Берлина, Немачка и Француска свесне су да ништа у ЕУ не може да се покрене без њиховог договора.

Пред самит у Бриселу крајем јуна, први пут откад је Оланд на месту председника Француске заменио Николу Саркозија за кога је отворено навијала немачка канцеларка, Париз и Берлин изашли су са заједничким документом у коме су изнели 27 тачака за „јачу Европу”. Најзвучнија новина је да ће еврозона добити „правог” председника са пуним мандатом и јачим овлашћењима – уколико се са тим предлогом сложе чланице ЕУ. Ова функција требало би да се установи одмах после европских избора 2014. године.

Договорено је да се самити еврозоне одржавају чешће, да се уз постојећи буџет ЕУ створи посебан фонд за еврозону и да посебне „нове структуре” у Европском парламенту надзиру економско пословање земаља еврозоне. Земље са заједничком монетом (евро) склопиће, по овом предлогу, обавезујуће уговоре о економским реформама са надлежним институцијама у Бриселу.

 Пада у очи да је на овакав компромис Франсоа Оланд пристао само дан пошто је упутио најоштрије упозорење Бриселу да одатле „не може да се диктира шта Француска мора да уради”. Већ сутрадан (у четвртак) пред Ангелом Меркел и гомилом новинара у Јелисејској палати рекао је да „у Француској ниједна реч није табу” и да „ћемо спровести све неопходне реформе”.

И Ангела Меркел одустала је од искључивог захтева за ригорозно сасецање буџета пре него што се одобре подстицаји за раст. Пред чињеницом да је у Европској унији 26 милиона људи без посла и да ригорозне мере штедње изазивају нова отпуштања, Берлин је ублажио свој став. Сада се тражи да се реформе спроведу без одлагања и да се земље са заједничком монетом брже и свестраније интегришу – како би што пре могли да се изводе заједнички рачуни.

Фонд од шест милијарди евра за подстицај запошљавања младих такође ће се ослободити већ у прве две године планираног буџета ЕУ за 2014–2020.

Из ових детаља може се назрети да су две најзначајније земље еврозоне постигле договор о ономе о чему се већ дуго говори. Еврозона ће бити интегрисаније језгро ЕУ, док ће остале чланице чинити њен периферни круг. Нека врста федерације једини је начин да се сачува заједничка валута, па се зато и говори о правом председнику са пуним мандатом и већим овлашћењима. Не може се имати заједничка каса из које свако узима колико хоће а да се не договори унапред на који начин ће се тај новац трошити и како ће се касица пунити. Федерација као реч се ипак не помиње, иако Берлин и Париз тврде да нема табуа.