Ердоган на два фронта

Демонстранти су екстремисти, пијандуре, терористи, страни агенти… То су пљачкаши и пропалице! Твитер је претња! Најбољи примери лажи могу тамо да се нађу!

Ма, чинило се, из његовог угла, да су сви криви за протекле дане жестоких антивладиних протеста у Истанбулу и другим градовима Турске. Сви, осим владе и њега лично – Реџепа Тајипа Ердогана.

Сваком изјавом протеклих дана турски премијер као да је покушавао да докаже да просто не може да верује да се неко уопште дрзнуо да тако гласно подигне глас против његове власти. Штавише, првих дана се чинило да уопште не жели да прихвати реалност да су први протести били спонтани бунт малих либералних и секуларних група грађана који се, према анкетама које су спроведене, никад пре нису политички ангажовали.

У почетку малобројни демонстранти, који су желели да заштите парк Гези од сече дрвећа и изградње тржног центра на истанбулском тргу Таксим, брутално су од полиције нападнути сузавцем и воденим топовима. То очигледно непотребно коришћено насиље било је окидач да се протестима прикључе хиљаде других. Штавише, Ердоган је сваком својом изјавом само сипао бензин на већ запаљену ватру незадовољства на тргу Таксим.

Сваки пут када је пребијене студенте и представнике средње класе, која је у почетку чинила базу протеста, називао пијандурама и екстремистима, број демонстраната се повећавао. Некадашњи градоначелник Истанбула а садашњи турски премијер је направио још једну грешку – демонстрантима, који се куну у секуларизам уведен у секуларизам, поручио је да ће у спорном парку уместо Ататурковог културног центра бити подигнута џамија.

Сваким својим потезом и осорном изјавом, он је само доприносио омасовљењу протеста и тиме омогућио да опозиционе странке, синдикати, и локални хулигани, баш у томе пронађу шансу за своје деловање. Тако су ненасилни протести постепено прерасли у насиље које потиче са обе стране.

Иако је поручивао да он није диктатор већ „слуга народа”, као и да опозиција није у стању да га победи у бирачким кутијама, Ердоган је протеклих дана заборавио да демократија нису само избори, и да он није лидер само оних који су гласали за њега. Што је најгоре по њега, целом овом ситуацијом и својим реаговањем је заправо уздрмао сопствену власт. Али, не онако како се чини многим западним медијима, који протесте углавном виде искључиво као борбу исламиста и секулариста, традиционалиста и либерала. Ови протести нису уопште доказ да је сада одједном Турска постала већински секуларна и либерална. Напротив, да се данас одрже избори у Турској, Ердоганова исламистичка Партија правде и развоја би поново победила јер је либерална опозиција разједињена.

Међутим, ова ситуација иде на руку тврдим исламским конзервативцима у односу на које је Ердоган „секуларан”. Покрет исламског проповедника Фетулаха Гулена представља, како тврде сви упућенији у збивања у Турској, моћну мрежу религиозних конзервативаца који наводно имају изузетно добре везе у турском правосуђу и полицији. Ердоган је до скоро имао њихову чврсту подршку, будући да су се заједно борили да међу војним генералима и политичком елитом сузбију борце за одржање Ататурковог секуларног завештања. Ипак, исламистичка љубав гулениста и Ердогана распала се јавно 17. априла ове године када се десило нешто досад незамисливо – Гуленов покрет је саопштио да изражава дубоку забринутост због нових рестрикција слободе изражавања у Турској.

Сва је прилика да није у питању њихова посвећена борбу за слободу штампе, већ да је по среди покушај да се заузда превелико јачање Ердоганове моћи. У том контексту можда би требало и посматрати и то да је, за разлику од Ердогана, председник Турске Абдулах Гул веома толерантно и демократски реаговао на протесте, признајући демонстрантима право на изражавање мишљења мирним протестима. Управо мирољубиви Гул је политичар којег подржава Гуленов покрет и који у турским политичким кулоарима важи за могућег поновног кандидата на председничким изборима 2014. године на које наводно жели да се кандидује и Ердоган, после промене устава и успостављања председничког система у Турској.

У овим координатама, чини се, да су Ердогану тренутно отворена два „фронта” – један са демонстрантима, други са гуленстима. А да иронија буде већа, највећа одговорност за бруталност полиције према демонстрантима пада управо на Ердогана, иако се сматра да гуленисти имају велики утицај на полицијске главешине. Уз главног глумца ТВ сапунице „Сулејман Величанствени”, који се придружио истанбулским демонстрацијама, чини се, да политички заплет на Босфору све више подсећа на сплетке из отоманских времена.