Са "сиве" на "белу" листу

Када у Србији кажете "виза", годинама уназад, сасвим је исто као да сте рекли: дуги редови, гужве, нервоза, често непроспаване ноћи, гомиле папира у рукама, сумњичави и џангризави службеници и најмање неколико десетина евра трошка. Након што је Србија парафирала споразум о визним олакшицама са Европском унијом (пре петнаестак дана), неки од наведених "синонима" неће важити, највероватније, већ од почетка следеће године, али само за "одређене категорије" наших грађана. За већину српских држављана – нажалост, и даље, хоће.

Постигнуте визне олакшице нису, међутим, биле саме себи циљ, већ је Србија намерила да што пре стигне до безвизног режима са ЕУ, који би омогућио српским грађанима да слободно путују по Европи, без потребе да ваде визе, само са пасошем у џепу. А први услов за почетак тих преговора о либерализацији визног режима са ЕУ, које је недавно, приликом боравка у Београду, најавио и Оли Рен, европски комесар за проширење, јесте примена појединих закона важних за ову област. Из Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ кажу нам да су ти прописи углавном припремљени и да чекају тренутак када ће ући у процедуру за усвајање, прво у влади, а онда и у парламенту. Реч је, заправо, о нацртима закона о путним исправама, о странцима, о азилу и о надзору државне границе, за које се у владиној канцеларији надају да ће коначно бити усвојени до краја ове године да би Србија већ од 2008. године могла да почне конкретне разговоре о преласку са "сиве" на "белу шенгенску листу".

Шта, конкретно, регулишу ови прописи из приоритетног "пакета". Наглашавајући да је закон о путним исправама предуслов за стварање законодавног оквира за издавање нових путних исправа, Сања Мрваљевић, саветник у поменутој канцеларији, истиче да ће нове путне исправе бити знатно сигурније и да ће садржати биометријске податке.

Познато је, иначе, да постоје два модела биометријске заштите – амерички, који подразумева скенирање ока, и европски модел, а то је отисак прста.

О томе који ће ниво заштите бити примењен у нашим пасошима Сања Мрваљевић у овом тренутку ништа прецизније не може да каже, наглашавајући да се "врстом биометрије која ће бити садржана у нашим пасошима баве техничка лица унутар МУП-а", и да ћемо тек по доношењу закона тачно знати како ће изгледати наша путна исправа.

– Надамо се да ће до краја године закон бити усвојен, јер је то много важно не само у вези са визном либерализацијом, већ и у вези са усвојеним споразумом о визним олакшицама – каже наша саговорница.

Следећи битан закон за ову област јесте закон о странцима, чији је нацрт, такође, већ завршен. Суштина тог акта је модернизација и усклађивање нашег правног система са шенгенским правним тековинама. Иако ми већ имамо закон о кретању и боравку странаца, који је добар закон, ипак, морамо у нашу регулативу да уведемо нов визни систем и визни режим, који ће бити у складу са тим законом, јер је стари пропис прилично превазиђен.

У њему ће, како сазнајемо од Мрваљевићеве, бити прецизно дефинисани типови виза које ћемо ми издавати (да ли је пословна или студентска, као и дужина трајања одређене визе), обезбеђена сигурност тих виза, као и обрађена материја кретања и боравка странаца у нашој земљи да би се омогућила ефикасна контрола миграција.

Нацртом закона о азилу дефинисана су права азиланата и азилантска заштита у нашој држави, чији број, иначе, није велики. Велику помоћ у његовој изради представљао је оквирни закон о азилу, донет у време постојања државне заједнице, који је садржао само основне принципе те заштите, а на основу којег је требало да државе чланице донесу своје прописе за имплементацију тих начела, што се није догодило. Али, тај закон је сада олакшао израду српског прописа на томе да се та азилантска заштита заокружи.

Кад је реч о надзору државне границе, познато је да Србија полако уводи систем интегрисаног управљања границама, који је и урађен у складу са смерницама Европске комисије за државе западног Балкана. Подсетивши на то да имамо стратегију за интегрисано управљање границама, усвојену у јануару 2006. године, као и акциони план за спровођење те стратегије, из јуна прошле године, Сања Мрваљевић истиче да ми већ имамо демилитаризовану границу према европским стандардима. МУП је, наиме, преузео послове од војске на државној граници, у јануару ове године, тако да је сада контрола државне границе у рукама полиције.

На наше питање да ли ће, Канцеларија, евентуално, "погурати" усвајање овог законског сета да што пре прође кроз владу и да стигне до скупштине, на усвајање, она наводи да већ постоји Акциони план хармонизације правних прописа Републике Србије са правним прописима ЕУ и да се ти закони налазе у том акционом плану будући да су са становишта европских интеграција приоритетни.

– Треба, при томе, рећи да Европска унија нема, заправо, неки усвојени документ са тачном листом услова, за које бисмо могли да кажемо то је оно што ми морамо да испунимо. Више се ради о стандардима – и законодавним и техничким – које треба да достигнемо како бисмо се у једном тренутку нашли у ситуацији да Савет министара ЕУ одлучује о евентуалном стављању Србије на белу Шенген листу – закључује Сања Мрваљевић, саветник у поменутој канцеларији, посебно наглашавајући да је стављање неке земље на белу Шенген листу, на крају крајева, политичка одлука ЕУ.