Муке с речима

Обузима ме двоумљење. Не знам да ли да будем конструктиван или користан члан заједнице. Не знам да ли да реконструишем или поправим свој рад. Кад помислим да све доведем у склад или уравнотежим, наметне ми се ребаланс.Та збуњеност ме увек паралише. Сад разумем српску владу – и она има исте проблеме. Судећи према језику који користи, јасно ми је зашто је стално у проблемима или тапка у месту. Никако да проговори српски. И она се двоуми. Нарочито поједини министри и њихова министарства. Али зато сами себе успешно оцењују – сви су одлично радили у својим ресорима и ништа не би мењали.

Никако да преправимо владу и све окренемо у корист народа већ реконструишемоли реконструишемо ево већ месецима. То вам је вазда отворен посао као код путара. И они непрекидно крпе, извините реконструишу рупе, преправљају подлоге, а путеви рупа до рупе.

Власт неће да призна да у државној каси нема довољно пара, да усклади производњу и потрошњу, него прави ребаланс – и по неколика пута годишње. Знате, толика су улагања у нашу привреду и културу да се не зна колико новца треба за годину дана. Све план до плана, извините пројекат до пројекта, један други сустиже. А кад треба потрошити већ одобрени нам новац, странци кажу – не може, немамо пројекте, чак и казне плаћамо због тога. И нико за то није одговоран.

Пред изборе сви лепо говоре српски да је дивота слушати их, нарочито кад је реч о обећањима. Милина једна. Просто не верујеш да живиш у таквој држави. Ваљда ће грађани све разумети и на следећим изборима – ваљано оценити свачији рад.

Кад помислим да је власт јасна у порукама, извините транспарентна, поручује нам да је добила тајминг преговарачког процеса за приступање ЕУ, односно скрининг за свако поглавље. Ваљда свако прегледано и претресено? Па ти сад буди паметан. Да ли ме разумете? Таман сам се навикао на имплементацију, знате оно спровођење, примену договореног, и мониторинг, контролу истог, кад – наставља се англосрпски. Често не знам да ли се наши властодршци обраћају свом народу или енглеском. Или и једном и другом.

А можда је то осмишљена политика? Ми смо мала земља, са мало поданика и слабим капиталом. Било би добро да привучемо и оне којима је енглески матерњи. Није ни лоше то што нас засипају толиким англицизмима, научићемо коју страну реч више и привући странце да гласају за наше политичаре. Замислите: педесет милиона гласача на нашим изборима!?

Таман сам се пре неки дан наместио у фотељу и усредсредио на ТВ вести, кад високи владин чиновник саопшти да смо ми сада фокусирани на преговоре с ЕУ…

Ни судови нам више не суде окривљенима већ процесуирају. Што се здравства тиче, и ту је латинског све мање. И лекари нам попут политичара врше скрининге уместо заштитних, превентивних прегледа, врше трансплантације уместо да пресађују, организују доноре уместо даваоце и дародавце. Донорска картица – како то гордо звучи без обзира на то што је одзив на такве акције слаб и што већина народа не зна о чему је реч.

Тако му и треба кад се не едукује.